Gde su granice umesnog medijskog izveštavanja o nasilju
RTS 29.12.2017
Fotografije žrtava, dece, porodične kuće, detaljan opis zločina danima posle počinjenog nasilja, pune stranice mnogih novina u Srbiji. U trci za rejtingom nanose dodatnu, trajnu i nepopravljivu štetu ne samo žrtvama već i njihovim porodicama. Da se o nasilju piše i izveštava, nije sporno i može da bude korisno kao opomena i preventiva. Pitanje je, međutim, gde su granice.
"Krvavo jutro na Novom Beogradu", "Muž upucao upravnicu predškolske ustanove", "Bejzbol palicom pretukao partnera bivše žene"... To su samo neki od novinskih naslova. Uz fotografiju najčešće se objavljuju i ime i prezime žrtve. "Apsolutno je to vrlo stigmatizujuće. Otvara negde prostor da se o tome priča na neki način na koji žrtva to ne želi, na način za koji ona nije dala pristanak da se o tome priča, ostavlja sigurno psihičke posledice", kaže
