Само је раша попов могао овако лепо описати божић: Дан кад су се деца радовала орасима!

Причу о најлепшем празнику свог детињства испричао је овако: "Божићна устрепталост у срцима нас деце почињала је петог јануара, на Туциндан. "Децо, данас се не смете тућ! Јер ћете се тући целе године." Комшија, сељак, изјутра доноси навиљак сламе за свињу. У нашој кући редовно су на Туциндан клали свињу. Долазио би нам стриц Чика Веса – сламом би покрио трупло заклане свиње. Кад потпали сламу, она букне високо и "опрљи" чекиње. Чика