Nikolić: Povećava se spoljnotrgovinski deficit Srbije
Uvoz robe u Srbiju je u novembru 2017. godine porastao za 21 odsto, dok je stopa rasta izvoza smanjena na devet odsto, pa se povećava spoljnotrgovinski deficit, rekao je danas ekonomista Ivan Nikolić.
On je na konferenciji za novinare, na promociji novog broja časopisa "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT) u Privrednoj komori Srbije rekao da se najviše uvozila sirova nafta i gas, osnovni metali, poljoprivredni i metalni proizvodi, električna oprema, farmaceutski proizvodi i motorna vozila i prikolice.
"Nije dobro to što se širi spoljnotrgovinski deficit, ali je dobro to što je stabilizovan rast industrijske proizvodnje, ubrzan rast investicija, kao i što je smanjen javni dug od decembra 2016. godine do novembra 2017. godine za 1,4 milijarde evra", rekao je Nikolić.
Dodao je da država ne realizuje kapitalne izdatke po planu i da je za 11 meseci prošle godine utrošeno 67 odsto od planiranih sredstava.
Saradnik MAT-a Stojan Stamenković rekao je da će se privreda Srbije u narednih desetak godina suočiti sa "nekoliko izazova".
"Srbija mora da realizuje strukturne reforme, pre svega javnog sektora da bi mogla da podigne stopu privrednog rasta i smanji zaostajanje za zemljama jugoistočne Evrope", rekao je Stamenković.
Ako planira da stigne te zemlje Srbija bi, prema njegovim rečima, morala da ima stopu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) od najmanje pet odsto godišnje, pod uslovom da njima dohodak po glavi stanovnika raste po stopi od tri odsto.
Da bi se to ostvarilo neophodno je, kako je rekao, ubrzano povećati investicije, modernizovati infrastrukturu, javni sektor učiniti efikasnijim, industriju tehnološki modernizovatiu kako bi se povećao izvoz i obezbediti kvalitetnije obrazovanje i primenu znanja u proizvodnji.
"Za dugoročan privredni rast neophodno je da učeše investicija u BDP dostigne 25 odsto, što znači da bi prosečan godišnji rast u naredne četiri godine trebalo da iznosi od 11 do 12 odsto", rekao je Stamenković.
On je istakao da Strategija razvoja energetike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. gdine koja je doneta u Skupštini Srbije 2015. godine predviđa da investicije u energetiku iznose 11,1 milijardu evra, ali da i to obezbedilo rast BDP od samo tri odsto.
"Ako se kao cilj postavi rast BDP od pet odsto u energetiku je neophodno investirati 15 milijardi evra", rekao je Stamenković.
Poseban problem, prema njegovim rečima, može nastati 2027. godine kada će zbog demografskog kretanja nedostajati radna snaga zbog čega bi mogla da bude povećana nadnica iznad stope inflacije.
To bi, kako je rekao, smanjilo konkurentnost proizvodnje i usporilo ekonomsku aktivnost.
(Beta, 10.01.2018)
