Милан Влајчић: Ишигуро у „Пољима”
Блиц 13.01.2018 | Милан Влајчић
Недељама уочи додељивања Нобелове награде за књижевност 2017. кренула су нагађања, састављане су листе најсигурнијих фаворита, кладионице су по обичају давале понуде... Помињани су писци који су одавно заслужили ово признање (Харуки Мураками, Милан Кундера, Салман Ружди, Американци Рот и Френцен). Сви су промашили јер је свет врхунских писаца непредвидљив и нико не побеђује као у тенису - играјући тај-брејк.
Као и у претходним годинама, кад нико није улагао ни пару на Боба Дилена (2016), Светлану Алексејеву (2015), као ни у већини година кад су из таме аутсајдера искрсавале Херта Милер, Елфриде Јелинек (па и наш Иво Андрић 1961). Али да ли треба да подсетим да су неки животни аутсајдери и маргиналци обележили књижевност 20. века, попут Кафке, Гомбровича, Бекета, ту ћемо засад да застанемо. Пошто је на већини листа предвиђања надмоћно водио
