Пеца Поповић: Године пролазе нервозним кораком
Блиц 13.01.2018 | Петар Пеца Поповић
Ове редове не исписујем као подносилац званичног описа музичке панораме, већ више као могућност за изношење неких утисака који ме држе... Поштено говорећи, 2017. беше година преживљавања у којој смо учили како да избалансирамо страх од будуц́ности, све живећи у неизвесној садашњости. Тако је људски гледати напред, али је компликовано кад то покушаваш заглављен на једном не баш светлом и ниском месту.
Зато је, да се вратим на задатак, питање свих питања: Има ли музике која данас може повец́ати заједнички физички, емоционални, ментални и духовни морал?! У покушају да одговорим, подсећам на нешто што се догодило последње недеље прошле године. Група Београђана поставила је 28. децембра на Лекином брду спомен-плочу Лемију Килмистеру, фронтмену британског хеви-метал бенда “Моторхед”, на двогодишњицу његове смрти. Тај гест је поучан у години
