Arhiva » Vesti » Glas Zapadne Srbije 13.01.2018

Nema snega, a Pešterci u čizmama

Glas Zapadne Srbije subota, 13. januar 2018.

Sjenica – Na prostranoj Pešterskoj visoravni proleće usred zime. Nema snega čak ni na Pometeniku, „vratima”

Pešteri gde su u ovo doba snežni nameti i do pet metara jer tu vetar duva i kad ga nigde nema. Temperatura oko podne dođe i do desetog podeoka pa je stoka, preko dana, napolju. A, na putu prema Sjenici, u selu Brnjica sustižemo Radojka Biočanina, koji hoda u letnjim cipelama...

– Mogu i u papučama, jer takva je sada klima. Ovo je, stvarno, retkost da baš snega nimalo nema a još je čudnija ova zimska toplota. No, ne smeta nam, čak i prija pošto ovde nema kašlja i virusa. Možda, zbog čistog vazduha pa svi strahujemo da nam to ne poremeti najavljena gradnja termoelektrane, tamo u obližnjem Štavlju – kaže Biočanin.

Ne idu, ipak, zimus svi Pešterci u laganoj obući. Tako, u selu Fijulju, udaljenom petnaestak kilometara od Sjenice ni ovih dana meštani ne skidaju čizme.

– Zvali smo vas baš zbog toga, da se na licu mesta uverite kakva je blatuša i vododerina naš put. I, voleli bismo da taj članak o nama pročita i predsednik Vučić, pošto od ovdašnje vlasti nemamo koristi – priča nam Živomir Vujović, pri prvom susretu, nasred pomenutog puta gde on i komšije, uz pomoć svojih traktora punih sitnog kamena lopatama „ravnaju” rupe. I, stvarno, duž šest kilometara tog druma automobil se mora voziti, takoreći, sa kamena na kamen i precizno zaobilaziti ili mostiti tragom kako se vozilo ne bi nasukalo, što bi bio i kraj motorizovanog putovanja.

Dole u selu, u kući pomenutog domaćina, dočekuju nas njegov sin Marko i komšije Samil i Meho Pešković. U kući još osmoro čeljadi, a tri generacije:

– Imam suprugu, dva sina, dve snahe, troje unučadi a četvrto je na putu. Selo nije staro, ovde živi oko 150 meštana, a osim moje ostale kuće su Bošnjačke. No, mi smo složni naročito u pomenutoj nevolji i većina nas razmišlja da beži odavde. Najviše zbog tog rđavog puta, ne možemo do grada bez terenskog vozila, a to nemaju svi. Još teže je onima čija deca idu u školu u Sjenicu, čas imaju prevoz čas nemaju i onda ne idu u školu. Onaj ko se prihvati da ih vozi brzo odustane, jer neće svoj kombi ili minibus da uništi pošto mora dnevno po tri puta da putuje do Sjenice i to po ovakvom drumu. Deca, koja ovde idu u četvororazrednu školu uče u objektu koji je kao iz srednjeg veka. Zgrada ima oronule i raspukle zidove, plafon samo što se ne sruči na đake. A, nema ništa od svih obećanja koje nam je lokalna vlast davala, naročito pred izbore – tvrdi Vujović.

Sve to potvrđuju i Smail i Meho Pešković dodajući da tu ima i izborne osvete, jer malo je ovde ljudi glasalo za SDA i SPS, stranke koje su sada u Sjenici na vlasti. Recimo, poslednje izbore ovde je dobila koalicija Vučić i Rasim.

– Pre tri, četiri godine odemo mi odavde u Sjenicu kod predsednika opštine, takođe, zbog puta a on nas još u hodniku pita ko je među vama iz SDA. Šta onda da pričamo i čemu da se nadamo... – naglašava Smail Pešković.

– Dabome, nema od tih obećanja ništa pa smo razmišljali da zatražimo da se iz opštine Sjenica naše selo izdvoji i pripoji Ivanjici, čija je teritorija ovde u blizini. Možda bi oni o nama više vodili računa. Jer vidite, uz ove nevolje sa putem i školom ovde iz sela samo dvoje ljudi je zaposleno, a njima u sjeničkoj vlasti, kako da kažem, i pašče ima neke prihode. Deca im se, čim završe školu, zapošljavaju u državnim ustanovama. Dobro, mi se bavimo poljoprivredom, svi imamo u proseku po tridesetak krava, ali šta to vredi kada, iako smo u odnosu na period od pre desetak godina, svi duplirali broj stoke prihodi su nam sada drastično manji. Koja je to računica kada za sto litara mleka dobijamo oko dve hiljade dinara, i to za mleko od krava koje same biraju najkvalitetniju travu i daju najbolje mleko. Ja sam, primera radi, posadio i hektar maline. Malina je tada bila dva, a čim je moja stigla jedan evro za kilogram. Sve nevolja do nevolje... – dodaje Živomir Vujović.

U zgradi opštine zatičemo Mikaila Miću Kaličanina, zamenika predsednika opštine zaduženog baš za lokalnu infrastrukturu. Njemu je situacija u selu Fijulju dobro poznata, ali...

– Imamo mi još ovakvih seoskih puteva, jer ukupna dužina takvih saobraćajnica na ovom području je oko šeststo kilometara a naša budžetska situacija slaba, tek oko 900 miliona dinara godišnje. Jeste sada najteže do sela Blato, Tutiće, Fijulje... ali rešićemo i to veoma brzo. Na mašinama su nam još raonici za sneg i tako opremljeni moramo da dežuramo jer mećava može sutra da krene. Moramo sačekati i da zemlja otvrdne da ne upropastimo sa kamionima i one puteve koji su dobri – naglašava Kaličanin.

U kraćem razgovoru na ovu temu sa Nazbom Mujovićem, predsednikom opštine Sjenica on je negirao stranački uticaj na radove oko infrastrukture, ali je dodao:

– Mi svakog proleća za popravku ovih lokalnih puteva potrošimo oko pet stotina hiljada evra. Kad bi nas Vlada Srbije razumela i bila, recimo, garant za kredit od oko deset miliona evra na petnaest godina mi bi ih sve asfaltirali i bili u stanju da, potencijalni dug uredno vraćamo – tvrdi predsednik Mujović.

Izvor: Politika, Miroljub Dugalić


Objavljeno na sajtu glaszapadnesrbije.rs »


Uvek ažurne informacije, zapratite naš Twitter nalog  

Ključne reči

Sjenica Sneg

©2018 Netmark d.o.o.