Песма о једној драгани

Знам, драга: сад ми опада коса од разузданог живота, И морам да лежим на камењу. Видите ме како пијем најефтинију ракију, и идем наг по ветру. Али било је једно вријеме, драга, када сам био чист. Имао сам жену која је била јача од мене, Као што је трава јача од бика: она се изнова усправља. Видела је да сам зао, а волела ме је. Није питала куда води пут, који је њен пут био, а можда је је водио наниже. Кад ми је дала своје тело, рече: Ово је