Arhiva » Vesti » Blic 18.01.2018

Šta bi s "Amerika na prvom mestu"? Kako je Tramp pogazio još jednu reč i nastavio da širi američki vojni uticaj na svetu

Donald Tramp je za vreme predizborne kampanje više puta obećavao kako će voditi politiku usmerenu na Ameriku i njene unutrašnje probleme. Sada izgleda da je on prilično pogazio datu reč.

Blic četvrtak, 18. januar 2018.  |  I.Z.K.

- Trošimo bilione dolara i gubimo hiljade života na Bliskom istoku - rekao je on i optužio svoju rivalku u predsedničkoj trci Hilari Klinton da je zagovornik rata i signalizirao da će smanjiti američku vojnu umešanost u drugim zemljama, piše "CNN"

Najavljivao je da će poreski novac biti preusmeravan na domaće probleme, a ne na strane.

Ali u svojoj prvoj godini kao vrhovni komandant, Tramp je u velikoj meri odbacio retoriku neintervencionističke kampanje, proširujući američki vojni uticaj širom sveta i demonstrirajući spremnost za korišćenje vojne sile da se suprotstavi čak i indirektnim pretnjama za SAD.

On je odlučio da u Avganistan, gde SAD ratuju već više od 16 godina, pošalje još nekoliko hiljada trupa, a bacio je i "majku svih bombi" na Talibane.

Pokrenuo je i napade čak 59 krstarećih raketa na sirijske vojne mete. Povećao je učešće američke vojske u Aziji i Africi. Podjednako značajno je i to da je zadržao elemente moći američke vojske kao što su vojne baze širom planete, a čiji je značaj on sam preispitivao u kampanji.

Ipak, treba istaći da se on i zalagao za veću borbu protiv Islamske države još u svojoj kampanji, a to je i učinio, pa je ISIS gotovo isteran sa teritorije Iraka i Sirije.

Pobeda nad ISIS-om dovodi do novih pitanja o tome koliko će SAD još biti prisutne na Bliskom istoku.

Do sada, Trampova administracija nije ponudila nikakve indikacije da planira da povučei više od 7.000 američkih trupa raspoređenih u Iraku i Siriji.

Američki vazdušni udari protiv terorističkih grupa su više nego udvostručeni u Somaliji, navodi se u žurnalu "Dugi rat" Fonda za odbranu demokratije "Long Var Journal", koji prati američke vojne kampanje.

I u Jemenu, američka vazdušna kampanja koja je u velikoj meri usmerena na Al Kaidu na Arapskom poluostrvu, izvršila je više vazdušnih udara nego što je to ukupno učinjeno u prethodne četiri godine, navodi žurnal.

Sve su ovo pokazatelji da Tramp neće biti neintervencionistički predsednik, kakvom su se mnogi nadali.

Bela kuća nije odgovorila na višestruke zahteve za komentar za ovu priču.

Sam Tramp je jednom prilikom pokušao da objasni zašto je odlučio da se SAD ne povuče iz Avganistana već da pošalje nove trupe u tu zemlju.

- Moj originalni instinkt je bio da se povučemo - a ja, istorijski, volim da pratim svoje instinkte. Ali celog života sam slušao da su odluke mnogo drugačije kada sedite iza stola u ovalnoj kancelariji, drugim rečima, kada ste predsednik Sjedinjenih Država - rekao je on.

Na njegove odluke, piše CNN, utiču svakako i savetnici sa velikim vojnim iskustvom kojima je okružen. To su pre svi, savetnik za nacionalnu bezbednost H.R. Mekmaster, ministar odbrane Džejms Matis, koji je penzionisan general sa brojnim odlkovanjima i šef kabineta Džon Keli, takođe penzionisani general.

Ipak, kako zaključuje CNN, Trampova spoljna politika na duge staze ostaje neizvesna.


Objavljeno na sajtu blic.rs »


Uvek ažurne informacije, zapratite naš Twitter nalog  

©2019 Netmark d.o.o.