У спомен Марку Фисхеру

Назим Хикмет Велики турски пјесник У затвору је писао Веселим срцем Говорећи Имам милионе душмана Које никад нисам срео нити ћу Али и милионе другова Попео се у чамац и побјегао Јер је на другој обали био спас То је и Неруда знао кад је умирао И онај најдражи најхрабрији Моћни грбавац Грамши Који се није предао Још пијемо са његових извора То је било прије А сад Црвена свијећа, друже Марк За тебе, за све нас Тако нас је мало остало Тако нас је