Фашизмић или „Мариника схвати, нећемо стати“
Данас 04.02.2018 | Пише: Борка Павићевић
Пре неко јутро слушала сам Зорана Кесића, његов времеплов, превртао је датуме у стилу Атанацковићеве „Лузитаније“, што је било биће, тако да су сва обећања, тешко је рећи за оно што нам се обећава – утопија, већ обећана.
Међутим оно што се збива овога пута стварно „на терену“ (тако се иначе назива северна Митровица), и то на кошаркашком терену, осудио је Кесић, наравно, то што гледамо већ тридесет година, „непримерено“, „ужасно“, „страшно“, „недостојно“, „застрашујуће“, „недопустиво“ урлање, писање, махање, скандирање против „других“, јер „други“, „они“ су криви за све. За то што се има и за то што се нема, зато што се ништа не зна, зато што треба бити као
