Посуђена калдрма: ВРЕБАЈУ У МРАКУ

Седим, пијем кафу, читам неке старе новине. Нисам ти ишта паметан, паметнији од тебе. Само некаква навика ми је бити информисан. Или је то само још једно обележје цивилизације? Напретка? Савременог, или развијеног доба?! Или је то једноставна потреба сваког живог бића да у све нос забада?! Можда је то нама људима душевна храна? Као што се сврака устреми на сјајне дугмиће? Ајкулица, ради преживљавања, ждере све? Можда тако и ми: читамо све.