Исповест жене која је детињство провела у бункеру: Њен отац је веровао да је Судњи дан близу, гомилао је пушке и храну, а овако се извукла

Отац и брат су је годинама малтретирали, припремајући се за смак света. У кући су гомилали пушке и храну, а она је са 18 година успела да се ослободи и побегне када је добила стипендију на Кембриџу. Никада се није осећала тако слободно и живо као тог дана када је стигла на Кембриж, а у својој аутобиографији "Образована" открива колико се годинама осећала безвредно. Пошто је пропатила у свом детињству често се осећала као да је у затвору.