Arhiva » Vesti » Dnevnik 12.02.2018

Mede ne vole pušače, parfem i mentol bombone

Jedan od najkrupnijih predatora na zemlji i najveća životinja koja živi i kod nas je mrki medved koji dostiže visinu i do 1,2 metra, dužinu 2,5 metara, a teži od 180 do 300 kilograma.

Dnevnik ponedeljak, 12. februar 2018.  |  Dnevnik.rs

Nekada je bio široko rasprostranjen po celoj Srbiji, dok se danas pretpostavlja da se u Srbiji nalazi oko 60 primeraka ove vrste i većina živi u Nacionalnom parku Tara. Osim medveda na Tari, manja populacija živi na Staroj planini, i uglavnom migrira iz Bugarske, kao što i naši medvedi migriraju preko Drine do Bosne.

Medved čiji je lov u Srbiji zabranjen od 2002.godine, bira za život velike i guste šume i planinska područja, iako izbegava naseljena mesta, desi se i da zaluta u potrazi za hranom zbog koje prelazi i do 40 kilometara. Odličan plivač i trkač, najaktivniji je u sumrak i noću. Pošto je svaštojed, na njegovom jelovniku se može naći divlje voće, žir, trava, med, korenje, žitarice, gljive, insekti, riba i meso. Medved voli da jede med, međutim ako pređe na mesnu ishranu, onda postaje grabljivac i lovi sve što mu se nađe na putu.

Zimi više miruje, nego što spava, ispod naslaga granja u pećinama, pari se od aprila do juna, a mečići se rađaju u januaru i februaru, obično ih je dvoje, troje u leglu, i nisu teži od veće pomoranye, odnosno oko 350 grama.

Sa prvim mrazevima počinju da traže mesto za prezimljavanje, koje je najčešće nepristupačno i zaklonjeno, kao što je pećina. U nju medved uvlači paprat, sitno granje i mahovinu i tu pravi sebi udobno ležište. Međutim, ukoliko medved ne pronađe pogodno sklonište, on će lutati šumom i zaklon tražiti ispod drveta, u šupljem deblu, ispod povijenih grana ili će jednostavno leći i pustiti da ga zaveje sneg.

Brigu o mladima vodi mečka pune dve godine života. Mužjaci znaju da ubiju mladunce, kako bi podstakli ženku na novo parenje, međutim kod nas nije zabeleženo da se takav slučaj desio. Žive od 15 do 30 godina, a oglašavaju se dubokim brundanjem.

Ko je kome okupator

Prošle godine tokom leta su stizale vesti da su medvedi okupirali neka sela, ali naš sagovornik kaže da nije bilo dramatičnih situacija i da smo zaboravili kako su se nekada štitile kuće i voćnjaci.

„Za početak zna se ko je prvi došao, medvedi su ovde bili i pre nas… Zbog suša koja je bila velika prošle godine i njima se poremetio bioritam, nije bilo ni vode, pa smo donosili na hranilišta, a i voće je slabije rodilo. Medvedi su skrenuli malo sa puta, a naši ljudi zaboravili kako se to nekad radilo, postojao je čak i pravilnik, dakle oko voćnjaka se dežuralo, pravila se galama, palila i vatra, a danas ljudi odu kući, upale televizor“, kaže Petrović.

On dodaje da sada stoji u pravilniku da treba postupiti prema odgovarajućim merama u takvim situacijama, ali da ti što su pisali pravilnik, očigledno nisu bili na terenu. Ako pratiš životinju, pusti je da prođe, ne pravi zvukove, oni im smetaju, isto tako ako ne želiš medveda blizu kuće, napravi veliku galamu, ali ipak budi na sigurnom...

Male su šanse, ukoliko ne idete u posmatranje, da vidite medveda u šumi, a ukoliko se to ipak desi treba ostati miran u mestu, ne praviti nikakve nagle pokrete i ne oglašavati se, te će vas medved najverovatnije samo zaobići.

Prvi znaci da su medvedi prisutni u šumi su izgrebana stabla, najčešće jele i smrče, koje grebu šapama, ali se na njima mogu videti i tragovi zuba, na taj način označavaju svoje prisustvo u šumi.

Pred zimu, da bi obezbedili veću količinu sala koja ih štiti od hladnoće, medvedi se intezivno hrane biljnom i životinjskom hranom bogatom ugljenim hidratima, proteinima i masnoćama.

Ono što je zanimljivo jeste činjenica da iako deluju nezgrapno i važe za najtežu evropsku životinju, osim stena mogu da se popnu i na drvo. Pokreti mu deluju nespretnije nego što stvarno jesu, a njegova snaga i kanye su glavni „krivac“ što osim trkača i plivača, važi i za spretnog penjača.

Od prošle godine JP Nacionalni park „Tara“ organizovao je posmatranje medveda kod dva hranilišta, dok su još dva u opticaju, i to sa razdaljine od deset do petnaest metara.

Rukovodilac Službe čuvara prirode NP „Tara“ Miodrag Petrović kaže za „Dnevnik“ da je mrkog medveda moguće posmatrati od aprila do septembra i da se grupe organizuju od tri do četiri čoveka.

„Postoji mogućnost da medved neće izaći na hranilište, ali prošle godine su bili Englezi i od četiri izlaska na posmatranje, četiri puta su videli medvede“, kaže Petrović i dodaje da se desila situacija da je bila i mečka sa dva mečeta, kada se pojavio mužjak, te je ženka pokazala zube na kratko, i povukla se u stranu.

Foto: freeimages.com

Medvedi se za sada posmatraju iz kućice, ali moguće je da će ponuda biti proširena, te da se pomatraju na otvorenom, naravno na sopstvenu odgovornost i uz dosta pripreme. Da bi približio deci informacije i iskustvo o ovoj predivnoj životinji naš sagovornik je napisao knjigu za decu „Medved Milisav i drugari“ koja je u petak izašla iz štampe.

„Naša deca više znaju o lavu, nosorogu i žirafi, nego o medvedu, vuku i lisici, a medved, odnosno meda je prva igračka koju svako dete dobije- napominje Petrović i kaže da se medved u simbolima i mitologiji može naći u svim narodima, zavisi od prevodioca, te je negde predstavljen kao snažan i brz, a negde trom i namćorast, dok svako dete medu vidi kao nekog ko je dobar“, kaže naš sagovornik.

Pošto medved ima trista puta jači njuh od nas, važna je priprema pred posmatranje ili odlazak u šumu.

„Medved ne podnosi miris cigarete, te ni pušače, takođe smetaju mu jaki parfemi, pa i mentol bombone. Pre odlaska u posmatranje zabranjeni su jaki mirisi da ne bi iziritirali medveda. Bitno je da se čovek psihički pripremi. Lako je reći ostani miran i ne pravi nagle pokrete, neko se ukopa, neko počne da vrišti, zvukovi posebno mogu da izprovociraju životinju i bitno je ne okretati im leđa. Zato je potrebno da se čovek pripremi“, ističe Petrović.

M. Stakić


Objavljeno na sajtu dnevnik.rs »


Uvek ažurne informacije, zapratite naš Twitter nalog  

Ključne reči

Bugarska Bosna

©2018 Netmark d.o.o.