Две деценије јада и понижења
Вести онлине 19.02.2018 | Ј. Л. Петковић - Вести
На хладноћи, испред неформалног колективног центра у Реснику, код Београда, стежући промзрле шаке стајала је Миланка Терзић. Мајка четворо деце, 13 унучади, некада наставница биологије и хемије, директорка школе, а већ две деценије избегла с Косова, станарка две собице некадашњих радничких барака. С улаза се осетио тежак мирис устајалог ваздуха, док нас је ходником проводила поред соба из којих извиру мучне приче уништених домова, несреће које их је све изула из ципла и рука које сада грабе за мрвице наде.
- Наш проблем би могао да се лепо и фино реши. Ми у 21. веку, на са самим обронцима Београда, живимо у оваквим условима. Хиљаду пута нам је искључена струја, без обзира на то да ли је то зима, снег или киша и што је у нашим замрзивачима храна коју смо купили чистећи по кућама. Да бих купила лек, морам да очистим некоме стан. Није то мени испод части. Болесна сам, али се ни не жалим. Недавно сам доживела да ме после безброј одлазака у Метохију
