I dalje bi to bio grad na ušću Save i Dunava, a ne na „vodi“
Danas 19.02.2018 | Piše: Srbijanka Turajlić
Beograd - da se ja nešto pitam Beograd u kome bih ja volela da živim ličio bi na grad mog detinjstva, po trotoarima bi šetali ljudi i nesmetano prolazili sa decom u kolicima, đubre se ne bi valjalo ulicama, najlon kese ne bi visile po drveću, niti prekrivale travnjake, gradski kvartovi bi predstavljali celine osmišljene u skladu sa duhom tog dela grada…
… iz bašti (ako se neko na Neimaru, Voždovcu ili Topčiderskom Brdu još uvek seća šta znači ta reč) bi se širio miris cveća, na Cvetnom Trgu bi se i dalje hodalo po žutim pločicama i kupovalo cveće, sa Zapadnog Vračara bi se umesto nekih grotesknih kula videla reka Sava, vozovi bi, kao i u svim prestonicama u Evropi, dovozili putnike do stare železničke stanice u centru grada, fontane bi bile u parkovima ili na trgovima, a ne u sred kružnih
