И даље би то био град на ушћу Саве и Дунава, а не на „води“
Данас 19.02.2018 | Пише: Србијанка Турајлић
Београд - да се ја нешто питам Београд у коме бих ја волела да живим личио би на град мог детињства, по тротоарима би шетали људи и несметано пролазили са децом у колицима, ђубре се не би ваљало улицама, најлон кесе не би висиле по дрвећу, нити прекривале травњаке, градски квартови би представљали целине осмишљене у складу са духом тог дела града…
… из башти (ако се неко на Неимару, Вождовцу или Топчидерском Брду још увек сећа шта значи та реч) би се ширио мирис цвећа, на Цветном Тргу би се и даље ходало по жутим плочицама и куповало цвеће, са Западног Врачара би се уместо неких гротескних кула видела река Сава, возови би, као и у свим престоницама у Европи, довозили путнике до старе железничке станице у центру града, фонтане би биле у парковима или на трговима, а не у сред кружних
