Шампион лирске душе
Вести онлине 26.02.2018 | Б. Симоновић - Вести
Титоград је те вечери одједном опустео. Празни биоскопи, празне кафане и ресторани, празне улице. Пројури само гдекоји закаснели аутомобил или празан градски аутобус, па улицама уместо уобичајених шетача поново почну безбрижно да снују мачке, зачуђене комоцијом и миром који је одједном завладао. Тишина која се изненада слегла над градом под Горицом уљуљкала је за тренутак чак и чувара водоводног објекта на брду Љубовић у центру града.
Одједном, одоздо из града почиње да допире потмули жагор, прво суздржан, па све гласнији. Траје то десетак минута, а онда прави вулкан поклика са прозора и тераса и громогласно скандирање: "Мијо, Мијо...", праћено плотунима. Задремалог стражара са Љубовића почињу прожимати неки чудни жмарци и са усана се и њему отео поклик: "Успео је!" Стиснуо је и он прст на обарачу, па су се и са Љубовића проломили пуцњи... Овако је ваш, сада већ
