U oku malih ljudi

Ovo je neki takav period, neki trapavi dani: malo osunčani, više hladni. Pa se nešto mislim: da l’ bi mi bilo bolje da sam kakvo lavče, da se na hlebno drvo popnem i visim s’ grane, dok se na afričkom sunču rastežem? Ovde gde sam najbolje je da se za radijator privežem i, do nekog novog proleća, ne mrdam. No, koliko god prost bio, čovekovo biće traži da dokolicu nečim ispuni. U suprotnom, i fontanu može izlupati. Ne tamo neku šuplju koja je nova