Стуб срама

Гледао сам прво читуље, да видим кога тамо има. Људи одлазе, тражим позната лица, све је више мојих пријатеља на оној, непознатој страни. Гледам свакога јутра да на том месту не угледам себе, па ако ме нема – добро и јест. Могу да започнем нови тмуран дан. Док ово пишем још траје уторак, 27. фебруар, броје се дани пред београдске изборе. Мануо сам се посмртних огласа, ледени талас је стегао Србију. Стигао сам до шесте стране Политике, некада