Љубомир Живков: Крађа петлова

Моја синовица, која нека остане анонимна, имала је пет или шест година и није била предвиђена да иде на славу тј. у центар села, где је био рингишпил и тезге са играчкама, где си могао да сецујеш, платиш и извлачиш плаву коверту, па шта добијеш, или си без коцкања пазарио шта ти срце жели. Углавном се предвече њене две старије сестре враћају кући кроз Дољу, и виде да је ова мала, у одећи за свакидан, запуцала сама наславу: „Ди си ти пошла? И