Аннабел Лее

У царству на жалу сињега мора пре много лета то би - живљаше једном девојка лепа по имену Анабел Ли - и само јој једно беше на уму: то да се волимо ми. У царству на жалу сињега мора деца смо били ми, ал волесмо се више но ико ја и Анабел Ли, - љубављу с које су патили жудно небески анђели сви. И зато, у царству на морском жалу, прадавно ово се зби: дуну силни ветар са неба, следи ми Анабел Ли; и дођоше од мене да је однесу њезини рођаци