Извјештај из болнице

Извлачили смо шибице ко ће поћи к њему. Пало је на мене. Устала сам од стола. Приближавало се вријеме посјете у болници. Ништа није одговорио на поздрав. Хтједох га узети за руку - тргнуо је као гладан пас који не да кост. Изгледало је као да се стиди да умре. Не знам шта се говори таквом као што је он. Избјегавали смо погледе као у фотомонтажи. Није молио ни остани, ни иди. Ни за кога од нас није питао. Ни за тебе, Болек. Ни за тебе, Толек. Ни