Изложба 'МКСЈ: Случај Косово 1998-1999' у ЦЗКД до 28. марта

Мултимедијална изложба "МКСЈ: Случај Косово 1998-1999", која приказује како је Хашки трибунал истражио, реконструисао и процесуирао злочине српских војних и полицијских снага над албанским становништвом 1999. и злочине Ослободилачке војске Косова из 1998, отворена је вечерас у Центру за културну деконтаминацију у Београду.

Изложба у организацији Фонда за хуманитарно право, Центра за транзицијске правду СЕНСЕ из Пуле, Фонда за хуманитарно право Косово и Центра за суочавање са прошлошћу "Доцумента" отворена је представљањем интернет наратив "МКСЈ: Случај Косово 1998-1999" (хттп://косово.сенсе-агенци.цом/)

Директор пројекта и директор Центар за транзицијску правду СЕНСЕ Мирко Кларин рекао је да би изложба требало да "пробуди апетит да се погледају интерактивни наративи који настоје да прикажу све најважније чињенице које је Трибунал прикупио о збивањима на простору бивше Југославије од 1991. до 1999".

Он је позвао грађане да виде четири "интернет наратива" о "Олуји", Сребреници, уништавању културне башитне Југославије и процесуирању косовских злочина.

Кларин је истакао да "Олуја у Хагу" приказује како су обе стране у спору објашњавале шта је била сврха те акције, гранатирања Книна, убистава, пљачке и уништавања имовине, као и спречавање повратака протераног становништва, док је други "наратив" о злочинима у Сребреници и садржи бројне доказе, документа, карте, филмове и пресретнуте разговоре.

Трећи "наратив" говори о томе како је Хашки трибунал реконструисао злочине против културне баштине на простору Југославије, док је четврти о процесуирању косовских злочина, казао је Кларин.

По његовим речима, Приштина је једини град у чијем су Документационом центру за ратне злочине представљени злочини обе стране.

Представник Документационог центра Косово Беким Блакај рекао је да је тај центар у Приштини веома битан зато што млади људи врло мало знају о рату на Косову.

"Плашим се да је цела та слика из прошлости искривљена и да је мало информација доспевало до младих. Било је битно имати тај центар у Приштини, јер сви смо свесни да је рат на Косову узроковао велики број жртава - људских и материјалних, а нове генерације су стварале идеју о рату кроз приче родитеља, мало кроз образовање и медије", рекао је Блакај.

Наводећи да су документационим центром у Приштини хтели да ту тему врате у јавност, истакао је да би и образовни системи требало "бар мало да користе потврђене чињенице" Трибунала у Хагу.

"Сви смо ми критиковал Трибунал у неком тренутку, али да га није било, жртве не би виделе никакву правду", казао је Блакај и додао да постоји огроман "мањак знања" о процесима пред Трибуналом.

Један од чланова тужилачког већа у случају "Шаиновић и други", Томас Ханис прочитао је три пасуса резимеа пресуде у том случају.

Рекао је да они најбоље говоре о томе да је постојала широка кампања против албанских цивила у току НАТО бомбардовања, да су је спроводиле српске власти, да су тих дана уништаване џамије, силоване жене, да је зато с Косова отишло 7.000 Албанаца 1999, а да су лешеви  транспортовани у Србију да би се сакрили докази.

Он је казао да су МУП и Војска деловали заједно како би се променила етничка структура на Косову због чега је и дошло до исељавања албанског становништва, којем су одузимана лична документа и никада им нису враћена.

"На крају ту је и констатација да је тај план договорила политичка власт, полиција и војска", казао је Ханис и додао да је Центар за транзицијске правду СЕНСЕ има колекцију документа која убедљиво сведочи о тим дешавањима.

Посетиоци на изложби могу да виде шта је утврђено у погледу одговорности руководства Србије за злочине на Косову, ко су били планери, а ко починиоци злочина.

Сутра, у уторак, у ЦЗКД-у биће "Јавни час МКСЈ - Злочин ОВК", током којег ће Беким Бакај да говори о томе зашто и поред закључака о злочинима које је починила ОВК, њени главни команданти нису осуђени.

У среду ће бити одржан такође "Јавни час: МКСЈ - Злочини ОВК" током којег ће о развоју кризе на Косову и томе како је власт Србије ојачала ОВК, говорити Немања Стјепановић.

У четвртак ће бити разговор с преживелима у масакру у Подујеву.

Изложба ће бити затворена 28. марта пројекцијом документарног филма "Дубина два", који комбинацијом сведочења албанских преживелих жртава и српских полицајца и снимака места злочина, осветљава догађаје у којима је пре 19 година на Косову погинуо велики број цивила, као и операцију премештања њихових тела у масовне гробнице у Србији.

(Бета, 19.03.2018)