ТС: Финансирања референдумске кампање у Србији и даље није решено

Организација Транспарентност Србија (ТС) упозорила је данас да у Србији уопште није регулисано финансирање референдумске кампање, нити је ико надлежан да контролише то финансирање.

Поводом оставке премијера Словеније због одлуке Врховног суда да поништи референдум на коме је 53,5 одсто гласача подржало пројекат изградње 27 километара пруге између Дивача и луке Копер, у вредности од милијарду евра, ТС је скренула пажњу на образложење за поништавање референдума.

Словеначки суд поништио је референдум одлучујући по захтеву председника једног удружења грађана противника пројекта, који је навео да је влада имала предност на референдуму, јер је користила 95.000 евра буџетских средстава за подршку својој кампањи. Суд је пресудио да је владина кампања била недопустиво једнострана.

"Све и када би судови у Србији били храбрији у доношењу одлука које нису по вољи извршној власти, тешко да би могли да нађу правни основ да пониште референдум због привилегованог приступа буџетским средствима стране која се залаже за један референдумски одговор", навела је ТС у саопштењу.

Организација је додала да је последњи пут када је одржан референдум, ради потврде новог Устава Србије 2006, цео државни апарат био у функцији гласања за једну опцију и да су политичке странке заступљене у Скупштини, без икаквог правног основа, добиле ванредну дотацију (око два милиона евра) за вођење референдумске кампање.

"За тај новац никоме нису морали да положе рачуне, па је он преточен у финансирање избора који су уследили који месец касније", наводи се у саопштењу.

ТС је подсетила да Србији ускоро предстоји уставна реформа, ради које ће бити нужно организовати и референдумско изјашњавање, а да правила нису ништа боља од оних од пре 12 година.

Према ТС, оставка премијера Словеније и одлука Врховног суда су добра прилика и да се упореди пракса у две земље у вези са одржавањем јавне расправе и референдума о великим инфраструктурним пројектима, као што је изградња пруге.

У саопштењу се наводи да се у Србији доносе одлуке о скупим инвестицијама, али да о таквим питањима нема ни референдума, нити јавне расправе.

"На пример, недавно је најављена модернизација пруге ка мађарској граници. То би несумњиво било корисно, али нема довољно информација о исплативости целог посла, нити о томе да ли би можда било исплативије инвестирати у друге путне правце - једино што се зна јесте да за ову пругу постоји заинтересовани кредитор, али то свакако не може бити једини разлог за закључивање уговора", навела је ТС.

(Бета, 19.03.2018)