Новом Београду, за 70. рођендан
Недељник 12.04.2018 | Пише: Михаило Меденица
Некако људи у граду пате за завичајем, а ја сам вазда у завичају патио за мојим Новим Београдом! Ваљда зато што ми ништа није узео од завичаја, напротив, сви смо били однекуд и за све то однекуд било је довољно места у крајпуташима социјалистичког неимарства
Не стигох да му кажем колико га волим. Некако се подразумевало да зна, а и од оних сам грубо тесаних којима је мушкоме тешко рећи то -- волим те, ваљда су потоци вињака испијени у кафани "Фонтана" били довољни...? А заволео сам га оне вечери '80. када нас је стрика Дудо сачеко на железничкој станици, потоварио у "ајкулу", црну, већу од воза, чинило ми се, и повезао преко "Газеле" негде где су светла полако остајала за нама, беласала се где у
