Novom Beogradu, za 70. rođendan
Nedeljnik 12.04.2018 | Piše: Mihailo Medenica
Nekako ljudi u gradu pate za zavičajem, a ja sam vazda u zavičaju patio za mojim Novim Beogradom! Valjda zato što mi ništa nije uzeo od zavičaja, naprotiv, svi smo bili odnekud i za sve to odnekud bilo je dovoljno mesta u krajputašima socijalističkog neimarstva
Ne stigoh da mu kažem koliko ga volim. Nekako se podrazumevalo da zna, a i od onih sam grubo tesanih kojima je muškome teško reći to -- volim te, valjda su potoci vinjaka ispijeni u kafani "Fontana" bili dovoljni...? A zavoleo sam ga one večeri '80. kada nas je strika Dudo sačeko na železničkoj stanici, potovario u "ajkulu", crnu, veću od voza, činilo mi se, i povezao preko "Gazele" negde gde su svetla polako ostajala za nama, belasala se gde u
