Изабел или „авет у предиву“
Данас 15.04.2018 | Пише: Виолета Стојменовић
УКРШТАЊЕ Роман „Изабел“ Феридуна Заимоглуа (превела Маја Анастасијевић, „Цлио“, 2018), немачког писца турског порекла, представља својеврсну, ненаметљиву травестују и укрштај мотива двају чувених, стилски брилијантних и иновативних модернистичких романа чији је централни лик жена – „Госпође Даловеј“ Вирџиније Вулф и „Портрета једне леди“ Хенрија Џејмса.
Као и Клариса Даловеј, и Изабел је, између осталог, средство читања и писања града из психолошки, класно и родно одређене перспективе – не међуратног Лондона, већ савременог Берлина. Непрестано у покрету или бегу, Изабел читаоцу посредује сведене али оштре слике и атмосферу разних четврти Берлина и околине, а пре свега оних делова града у којима обитавају, друже се, воле, мрзе, туку и раде емигрантни, хомосексуалци, травестити, мушке и женске
