Arhiva » Vesti » RTS 18.04.2018

Firme u stečaju, zaposleni godinama bez plata – 70.000 radnika čeka rasplet

Posle IMT-a koji su kupili Indijci, do polovine maja na prodaju putem javnog nadmetanja ide još 55 preduzeća koja su pod stečajem. Među njima ima nekadašnjih giganata. Rasplet čeka oko 70.000 radnika u Srbiji čije su firme u stečaju a oni godinama bez plate. U Vladi tvrde da imaju plan za efikasnije stečajne postupke.

RTS sreda, 18. april 2018.
RTS: Firme u stečaju, zaposleni godinama bez plata – 70.000 radnika čeka rasplet

Cvrkut ptica pred kraljevačkim "Magnohromom", mogla bi da zameni fabrička buka. Svakoga u gradu raduje vest da je na pomolu rešenje za giganta, koji je zbog prezaduženosti pre dve godine skliznuo u stečaj.

"Ovo šta se desilo u međuvremenu stvarno je bilo prilično deprimirajuće, ali računamo da će dolaskom novog vlasnika ponovo taj beli dim da se zavijori", kaže Vladan Krstić, inženjer u "Magnohromu".

Zoran Nakalović, takođe radnik u "Magnohromu" ukazuje da to preduzeće ima sve mogućnosti da nastavi sa radom.

U Srbiji je trenutno u stečaju 2.068 preduzeća. Ove godine pokrenuto je 17 novih postupaka, podaci su Agencije za licenciranje stečajnih upravnika.

Prosečno traju tri godine, ali neke firme u tom statusu su više od dve decenije. Najveći, ali ne i jedini problem su preduzeća koje su ušla u proces restrukturiranja pre 15 godina.

"Dobar deo naših novih preduzeća ponekad namerno ulazi u proces stečaja tako što izvuku imovinu i ono što je vredno stave na neki drugi račun, neku drugu kompaniju, a na staroj kompaniji, takozvanoj ljušturi, ostanu dugovi", objašnjava profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić.

Precizne statistike nema, ali pretpostavlja se da oko 70.000 radnika čije su firme završile u stečaju, od države potražuje skoro 25 milijardi dinara.

"Nije jednostavno, uz sve napore i želje države da se to reši. Ne možemo o tom problemu da se izjašnjavamo samo u kontekstu ljudi koji imaju potraživanja ili nas koji danas živimo, moramo da razmišljamo o svim efektima koje će to imati na javne finansije, na budžet i na život svih građana koji će i posle nas da dođu, kad ovaj problem bude ad akta", ističe državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović.

Sindikati ne spore da snose deo odgovornosti – trebalo je ranije mnogo aktivnije upozoravati na posledice stečaja.

"Čim primetite da nekoliko meseci kasne zarade, kad proverite da li su vam uplaćeni porezi i doprinosi za socijalno osiguranje – tražite drugo uhlebljenje i drugu firmu", kaže Duško Vuković iz Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Kako urediti stečajnu zonu?

Da se uredi takozvana stečajna zona insistira i Međunarodni monetarni fond. Vlada veruje u zakon izmenjen pre nekoliko meseci i priprema nove nacionalne standarde za upravljanje stečajnom masom.

"Mora malo rigidnije ili radikalnije da se nastupi u tom kontekstu, da se procedure skrate, da se postupci u uključenju učine efikasnijim, to će svakako smanjiti troškove stečaja, povećati šansu i mogućnost da se poverioci namire", rekao je Stevanović.

Stručna javnost predlaže zapadni model stečaja.

"Da preživi ono što inače može preživeti, a ono što ne može da preživi, da ide u klasičnu prodaju, klasičnu likvidaciju iz koje, naravno, poverioci ne mogu naplatiti sve, mogu naplatiti samo manji deo. Onda bismo stvari isterali na čistinu", istakao je prof. Savić.

U narednih mesec dana, "Jagodinska pivara", "Nikolas", kruševački "14. oktobar" neka su od preduzeća u stečaju koja će potražiti kupca.


Objavljeno na sajtu rts.rs »


Uvek ažurne informacije, zapratite naš Twitter nalog  

Povezane vesti

Firme u stečaju, 70.000 radnika čeka rasplet

Nova ekonomija sreda, 18. april 2018.

Ključne reči

Stečaj IMT

©2018 Netmark d.o.o.