Данас ми је синуло да сам нико

Бог ме је створио да будем дете и оставио ме да целог живота будем дете. Али зашто је онда дозволио животу да ме бије, да ми отима играчке и да ме оставља самог у школском дворишту да гужвам својим слабашним ручицама плаву прљаву кецељицу, сву умрљану сузама? Ако већ не могу да живим без нежности, зашто су ми је ускратили? Ах, кад год видим на улици неко дете како плаче, неко дете прогнано од других, боли ме, више од туге тог детета, ужас