Горки раднички уранак
Дојче веле 01.05.2018
„Ми опет немамо ништа. Ни осмосатно радно време, ни социјалну ни здравствену заштиту. Све смо изгубили. Није то ишло преко ноћи. Данас смо скувани као она чувена жаба. Кад то видим, онда је Први мај постао ругло.“
Игор Митровић стиже из ноћног дежуртсва. Чува градилиште. Поглед му је уморан, али ведар. Говори јасно. И гласно. У кафеу нема пуно људи. Првомајски празници су Београђанима прилика за излет на Дивчибаре, у Дубаи или макар за окретање ражња и сапирање свакодневице пивом. Све зависи од дубине новчаника. Али Игор ради. За двадесетак хиљада месечно. Без здравственог, пензионог и социјалног осигурања. Потиче из вароши на педесетак километара
