Твоја рука у мојој

– Мерхаба и теби, делија. Бујрум… Којим добром? – Није за мој ћар него заинат оној твојој муштерији Бакиру, дођох да проџакамо мало нас двојица, да се замандалимо у четир’ дувара и кобајаги домунђавамо, да ударимо Бриселу сучку… – Машала! Ама да седнемо прво на миндерлук, да оданемо… Јеси ли за неко мезе? Би ли туфахија можда? Кадаиф? Или си за бозу, салеп? – Ја бих кока-колу. – Тандара-мандара! – Немој тако, колега, немој, бре, да си