„Нема никада довољно несрећних да би се свет променио“
Данас 15.05.2018 | Пише: Борјанка Милатовић
Нова Годарова стилска вежба, филм о женском курдском батаљону и Панахијево дело о месту жене у иранском друштву Годар је увек догађај. Осамдесетседмогодишњи култни синеаста наравно није дошао на премијеру свог последњег дела „Књига слика“, али је зато након пројекције оставио хиљаде синефила да расправљају шта је заправо отац новог таласа хтео да нам поручи и каже.
А зна се – Годар се не објашњава, он се евоцира! Као што сам вели у свом чувеном афоризму – „Није важно разумети, већ је важно да је лепо“! Као и за његов задњи филм „Збогом језику“, и за ово дело се тешко може рећи да је филм у класичном смислу. Ни по форми, ни по садржају. То је пре стилска вежба! Авантура на платну! Уметничка инсталација! Ватромет идеја и опсервација! Датих кроз сукцесивно смењивање слика, филмских секвенци и
