„Nema nikada dovoljno nesrećnih da bi se svet promenio“
Danas 15.05.2018 | Piše: Borjanka Milatović
Nova Godarova stilska vežba, film o ženskom kurdskom bataljonu i Panahijevo delo o mestu žene u iranskom društvu Godar je uvek događaj. Osamdesetsedmogodišnji kultni sineasta naravno nije došao na premijeru svog poslednjeg dela „Knjiga slika“, ali je zato nakon projekcije ostavio hiljade sinefila da raspravljaju šta je zapravo otac novog talasa hteo da nam poruči i kaže.
A zna se – Godar se ne objašnjava, on se evocira! Kao što sam veli u svom čuvenom aforizmu – „Nije važno razumeti, već je važno da je lepo“! Kao i za njegov zadnji film „Zbogom jeziku“, i za ovo delo se teško može reći da je film u klasičnom smislu. Ni po formi, ni po sadržaju. To je pre stilska vežba! Avantura na platnu! Umetnička instalacija! Vatromet ideja i opservacija! Datih kroz sukcesivno smenjivanje slika, filmskih sekvenci i
