Па, признајмо Косово…
Данас 16.05.2018 | Пише: Чедомир Петровић
Дођу некад времена, па се нагомила у глави све и свашта. Побркају ти се појмови, не знаш како ћеш до краја месеца да изгураш с том малом платом и пензијом, а деца ишту.
Платио си све пре неколико дана, а оно отвориш поштанско сандуче и излићу нови рачуни, ко ђаци из школе. Не може се више, а Инфостан каже – Може, може. И докле овако? Још мало, још мало, кажу у глас струја и телефон. На улици прича жена у браду – Само да не буде рата и да смо ми живи и здрави. А ако се разболиш? Не дао ти бог. Можда је и тај рат бољи, можда ће да ме овог пута нешто стрефи у главу, па да ме не буде више… И бре, комшија, што све
