Psovka i njena čednost

Nekako je ovlašno promakao jedan ogled na Peščaniku o psovkama. Pre svega o onom njihovom obliku koji je legitimno ugrađen u nedovoljno dobro definisanu oblast, poznatu kao „javni prostor“. Psovka je oduvek integralni deo modela simboličkog opštenja, (deo jezika kao njegovog sredstva, jezik sam) i ne podleže generalnoj anatemi, niti se može eliminisati nadmoćnim propovedima o prostaštvu. Sklon sam da branim odličan naslov Dejana Ilića u