„ЕПИЗОДА: НЕСТАЈАЊЕ“

Мислиш да ми је добро, све клизи као по лоју, па ћутим? Ил’ мислиш да ме је страх онемео? Ишта од тога. Једноставно осећам да ’’немам више времена за дуге реченице’’ објашњења за, благо речено, папке, нити стрпљења за исте те, умилно називан лузере, без свести о сопственим мањкавостима… Онако, само за своју душу, неке фотографије подстакну мисли, те се сетих успомена из претходне деценије кад сам у некој иностраној, а домаћој, забити. Негде