Транспарентност: Борба против корупције важнија ЕУ него самој Србији
Организација Транспарентност Србија оценила је данас да су охрабрујући закључци и приоритети Самита челника земља ЕУ у Софији и да је приметно да су шефови држава или влада земаља чланица ЕУ дали много већи значај борби против корупције него што је то учињено у Србији у последња два премијерска експозеа.
"Другим речима, испада да је борба против корупције важнија оним државама које Србију треба да приме у свој клуб, него нашој држави која жели да у тај клуб уђе", наводи се у коментару Транспаретности (ввв.транспарентност.орг.рс).
Та организација је указала да се у Декларацији у којој ЕУ потврђује недвосмислену подршку европској перспективи Западног Балкана међу 14 програмских тачака у две наводи корупција.
У једној се поздравља посвећеност партнера са Западног Балкана преимућству демократије и владавине права, нарочито у погледу борбе против корупције и организованог криминала, доброг управљања, као и поштовања људских права и права припадника мањина, али да се та реченица може тумачити и иронично ако се има у виду стање на терену, додаје се.
"Наиме, о посвећености борби против корупције не може бити говора у пуном смислу тих речи када се узме у обзир степен неиспуњења стратешких аката и закона. Пре ће бити да је у питању погрешно одабрана реч за превод енглеског 'цоммитмент', што би овде било 'преузета обавеза'", додаје се.
Транспаретност је, такође, подсетила да се у декларацији указује да делотворно спровођење реформи земаља Западног Балкана, почива на темељима владавине права и борбе против корупције и да се наглашава да цивилно друштво и независни медији "имају кључну улогу у процесу демократизације".
"Управо овај аспект је у Србији тренутно изразито занемарен. Државни органи углавном игноришу или чак критички дочекују налазе и препоруке организација цивилног друштва у вези са борбом против корупције, као и медијске написе у којима се указује на корупцију", сматра та организација.
У коментару се додаје да се од земаља региона тражи да појачају подршку реформи правосуђа и напорима за борбу против корупције и организованог криминала, укључујући изградњу за спречавање корупције и да се предвиђа проширење саветодавних мисија за владавину права, уз већу подршку држава чланица и ЕУ.
"Како се може видети, велики део ових приоритета обавезује саму ЕУ да учини више на праћењу напретка у борби против корупције. Овакво самообавезивање је потпуно у складу са досадашњим недовољним резултатима, поготово у вези са гоњењем и кажњавањем корупције на високом нивоу. У вези са тим истичемо да је питање малог броја судских предмета и осуда најопаснијих видова корупције проблем који би се могао приписати правосуђу. То је, међутим, само у мањој мери тачно. У ствари је основни проблем то што најмаркантнији случајеви сумње на корупцију која би могла укључивати носиоце власти никада и не дођу до суда, услед аутоцензуре у органима гоњења", оцењује Транспарентност у коментару.
(Бета, 21.05.2018)