Џелат Исламске државе: Како сам убио више од 100 људи

У Сирији се дугих седам годинаводи смртоноснират. Влада председника Башара ал-Асада бори се истовремено против побуњеничких група и џихадиста Исламске државе. Град на северу, Рака, поприште је борби између неколико фракција у овом сукобу. Ово је прича о мирном демонстранту који је увучен у спиралу крвопролића и постао убица.

Упозорење: Овај текст садржи описе мучења које ће можда бити узнемирујући неким читаоцима. Нека имена су измењена или уклоњена.

Калед се није само једног дана пробудио у Раки уз мирис смрти и прашине и одлучио да постане убица.

Послата му је посебна позивница.

Шесторици мушкараца наређено је да се појаве на писти аеродрома у Алепу, у севернозападној Сирији, где ће их француски тренер обучавати да убијају пиштољима са пригушивачима и снајперским пушкама.

Они су научени да убијају методично, а мете су им биле затвореници.

„Вежбали смо на заробљеним војницима режимских снага&qуот;, рекао је. „Поставили би их на удаљена места, а затим бисмо их гађали снајпером. Или би их натерали да ходају, а тражили од тебе да погодиш само једног, а не остале.&qуот;

„Највише убистава је извршено с мотора. Једна особа вози мотор, а ви седите иза. Возите се поред кола у којој је мета - онда пуцате, а он не може да побегне.&qуот;

Калед - ово није његово право име - научио је како да прати људе. Како да „купи&qуот; мету до које није могао да дође сам, већ преко људи који су му блиски. Како омести конвој возила, да колега убица може да дође до своје мете.

То је било крваво, недљудско образовање. Али у сред 2013. године брзо након што се сиријска армија повукла из Раке, то је одговарало лидерима тврде исламистичке групе Ахрар ал-Шама - који су желели да преузму власт у северном граду и да елиминишу ривале.

Калед је био један од командира у групи, задужен за безбедност у Раки.

А ипак, што је рекао за ББЦ, када је почела сиријска револуција 2011. био је миран човек, „помало религиозан, али не превише строг&qуот;, а посао му је био да организује ходочашћа.

„То је било сјајно осећање слободе помешано са страхом од режима&qуот;, каже, сећајући се првог дана када се придружио протестима против владе.

„Осећали смо да радимо нешто што ће помоћи нашој земљи, да доносимо слободу, да ћемо моћи да изаберемо председника који није Асад. Није нас било пуно, између 25 и 30 људи.&qуот;

Калед каже да никоме није пало на памет да носи оружје на те прве протесте. „Нисмо имали довољно храбрости за то&qуот;, каже он, али је полиција хапсила и тукла демонстранте, без обзира на то.

Једног дана, ухапсили су и њега.

„Извели су ме из куће и пребацили у одељење за јавну безбедност, затим и на друга одељења. Политичка безбедност, државна безбедност, а затим у централни затвор, где сам остао месец дана пре него што су ме пустили.

У тренутку када сам ушао у затвор, нисам могао да ходам, нисам спавао колико су ме леђа болела.&qуот;

Калед каже да најзверскија мучења је доживео од чувара у одељењу јавне безбедности, који га је присиљавао да клечи пред сликом председника Асада, док је говорио: „Твој бог ће умрети, а он неће. Бог ће умрети, а Асад ће преживети&qуот;.

„Он је радио сваког другог дана и када би дошао, знао сам да ће ме мучити.&qуот;

„Везао би ми руке ланцима, а затим бих висио с плафона. Натерао би ме да се скинем, па ме ставио на 'летећи ћилим' и бичем ударао по леђима. Говорио би ми 'Мрзим те, мрзим те, желим да умреш. Надам се да ћу те докрајчити'.

Био сам парализован кад су ме преместили у централни затвор, а други затвореници су плакали када су ме видели. Унели су ме на носилима.

Одлучио сам да ако ме Бог сачува, да ћу га пронаћи и убити. Чак и ако оде у Дамаск, убићу га.&qуот;

Када је био ослобођен из затвора, Калед се прихватио оружја и укључио у борбу против владе. „Помогао је&qуот; да 35 војника дезертира из 17. резервне дивизије, која је била стационирана на североистоку земље.

Неке од њих је киднаповао и продао њихове ствари како би купио оружје.

Понекад би се, каже, служио привлачним женама како би намамио „озлоглашене припаднике полиције који су тукли демонстранте&qуот; понудама за брак. Поштедео би им живот, али их је терао да у камеру објављују да су дезертирали, како више никад не би могли да раде за председника Асада. За провог таоца, откуп је износио 15 калашњикова, или њихова противвредност у готовину.

Један човек није заслуживао такву милост - чувар који је мучио Каледа.

„Распитивао сам се код људи о чувару који је радио у одељењу за јавну безбедност, све док га нисам пронашао. Пратио сам га кући и ту га пронашао.&qуот;

„Рекао ми је нешто на шта сам га касније подсетио. Кад сам био у затвору, рекао ми је: 'Ако напустиш овај затвор жив и успеш да ме ухватиш, немој бити милостив', и тако сам поступио.

„Одвео сам га на фарму поред централног затвора на ослобођеној територији. Одсекао сам му руку месарским ножем. Повукао сам му језик и исекао га маказама. Али и даље нисам био задовољан.&qуот;

„Убио сам га, јер ме молио да то урадим. Дошао сам да се осветим, тако да нисам био уплашен.&qуот;

„И поред свих метода мучења које сам применио на њему, не осећам кајање или тугу. На против, када би се вратио из мртвих, урадио бих исту ствар.&qуот;

&qуот;Да је постојала власт којој сам могао да се пожалим, да кажем да он туче и понижава затворенике, не бих му то урадио. Али није било никога коме сам могао да се обратим и није постојала држава која би га зауставила.&qуот;

Калед је изгубио веру у револуцију. Био је концентрисан на свакодневну борбу за преживљавање. А ускоро ће добити још мрачнију улогу у суровом сиријском сукобу, као плаћени убица Исламске државе (ИД).

„Показао сам ИД пријатељско лице ... а затим бих их убијао&qуот;

Пријатељство или издаја, свађе око тактике, промене у равнотежи моћи: све ово је допринело да многи сиријски побуњеници промене страну, понекад и више пута.

У таквим околностима, Калед је напустио исламисте Ахрара ал-Шама, који су га обучили да убија и придружио се Ал-Нусра фронту, званичној братској организацији Ал Каиде у Сирији.

Почетком 2014, Исламска држава - коју су он и други борци исмевали као неважну организацију с незнатним бројем чланова - истерала је побуњеике из Раке. Град је постао де факто престоница „калифата&qуот; Исламске државе.

Припадници милтантних група терорисали су цивилно становништво сечењем глава, распињањем и мучењем. „ИД би преузела њихову имовину, убила би их или ухапсила због најбесмисленијих разлога&qуот;, каже Калед.

„Ако би изговорио Мухамедово име, убили те због бласфемије. Ако си фотографисао, користио мобилни телефон, за све то следи казна. Људи би завршили у затвору због пушења. Они су радили све - убиства, крађе, силовања.&qуот;

„Оптужили би невину жену да је варала мужа, а затим би је каменовали док су деца гледала. Ја се не бих усудио да закољем пиле, ако би то неко гледао.&qуот;

Џихадисти су „купили&qуот; искусније лидере побуњеника новцем и статусним симболима. Каледу је понуђен посао „шефа озбебеђења&qуот;, добио је канцеларију и власт над борцима такозване Исламске државе. Схватао је да би, у случају да одбије, потписао себи смртну пресуду. Пристао је на огроман компромис.

„Пристао сам&qуот;, каже, „али уз обобрење Абу ал-Абаса, високо позиционираног лидера Ал-Нусре, постао сам дупли агент. Показао сам Исламској држави пријатељско лице, али сам кришом киднаповао и испитивао њихове чланове, а затим сам их убијао. Први човек кога сам киднаповао је Сиријац, лидер логора за обуку Исламске државе.

„Причао сам им о побуњеница, шта год да је Абу ал-Абас желео да им кажем. Неке информације су биле истините, како би ми ИД веровала. Али истовремено бих њихове тајне преносио другима.&qуот;

Ал-Нусра фронт је имао очигледан мотив да шпијунира ИД. Ова организација је одбила припајање које је најавио лидер ИД, Абу Бакр ал-Багдади 2013, и повезала се с другим побуњеничким групама.

Каледова одлука деловала је самоубилачки, али други људи су умирали. Рекао ми је да је убио око 16 људи за Исламску државу, тако што би пуцао на њих пиштољем с пригушивачем.

Каже и да су они продали веру за новац, издали су Ахрар ал-Шама и Слободну сиријску армију, савез који је подржавао Запад и који је први освојио Раку.

Једна од његових жртава био је имам из ал-Баба. „Покуцао сам на врата. Отворио их је. Одмајх сам му уперио пиштољ у лице. Његова жена је почела да вришти. Знао је да долазим да га убијем&qуот;.

„Пре него што сам изговорио иједну реч, он је рекао 'Шта хоћеш од мене? Новац? Ево ти новац, узми шта год желиш'. Рекао сам да нећу, не треба ми новац. Закључао сам његову жену у другу собу.&qуот;

„А онда је рекао 'Узми новац - ако желиш моју жену, можеш да спаваш с њом предамном, али немој да ме убијеш.' То што је изговорио само ме је охрабрило да га убијем.&qуот;

Емири Исламске државе у Раки волели су новотарије, и нису имали проблем да убију оне које су подмитили да им се придруже и да их замене новом крвљу. Понекад би кривили америчке авионе за њихову смрт, некада се нису ни изговарали. Месец дана након што је преузео посао у ИД, Калед је био сигуран да ће ускоро кренути на њега.

Побегао је како би спасио свој живот, прво колима до града на истоку Деир ал-Зур и касније у Турску.

На питање да ли се каје и мисли ли да да ће се једног дана наћи на суду, Калед просто каже:

„Све о чему сам мислио је било како да побегнем и останем жив.&qуот;

„Није злочин оно што сам урадио. Кад ти неко упери оружје у главу и крене да туче твог оца, убије ти брата и друге рођаке, не можеш да ћутиш и ништа не може да те заустави. Све што сам урадио било је у самоодбрани.&qуот;

„Убио сам преко стотину људи у борбама против режима и Исламске државе и не кајем се... јер Бог зна да нисам никада убио цивила или невину особу.&qуот;

„Кад се погледам у огледало, видим да изгледам као принц. Добро спавам ноћу, јер сви које сам убио, заслужили су да умру.&qуот;

„Кад сам напустио Сирију, поново сам постао обичан грађанин. Сада, ако ми неко каже нешто непристојно, само кажем 'Ма, свеједно'.&qуот;

(ББЦ Невс, 05.23.2018)