Шест препорука Србији са Економског и финансијског дијалога ЕУ-Западни Балкан и Турска

Представници земаља чланица ЕУ, Западног Балкана и Турске, Европске комисије и Европске централне банке, као и представници централних банака земаља Западног Балкана и Турске, усвојил су данас у Бриселу заједничке закључке у којима су изнете и препоруке за све земље региона.

У делу који се односи на Србију наводи се и шест препорука.

Србији се, као прво, указује се на потребу да средњорочно избалансира буџет и усвоји кредибилан и обавезујући систем фискалних правила.

Као друго, истиче се потреба повећања капиталних инвестиција и развијања јединственог система њиховог планирања без обзира на извор финансирања.

Трећа препорука за Србију је да монетарна политика треба да води остваривању планиране инфлације, док је истовремено потребно наставити примену стратегије за смањење ненаплативих кредита, као и окончати приватизацију преосталих државних банака, али уз даље подстицање већег коришћења домаће валуте.

Као четврто, Србија треба да повећа инвестирање у енергетски сектор, а да паралелно уз то повећа и енергетску ефикасност, као и да оконча раздвајање и реструктурирање водећих предузећа из те области.

Од Србије се очекује и да усвоји нову индустријску стратегију, да усклади инструменте субвенција са правилима државне помоћи, да учини предвидивим парафискалне намете, као и фитосанитарну контролу на границама.

Шеста препорука је да је потребно смањење пореза и доприноса на најниже плате, укључивање незапослених у активне мере тржишта рада, укључивање релевантних институција у развој дуалног образовања, као и борба против непријављеног рада.

На годишњем састанку економског и финансијског дијалога које треба да припреми земље кандидате и потенцијалне кандидате за чланство у ЕУ за њихово будуће учешће у координацији економске политике ЕУ, учесници су поновили решеност да донесу нови сет политичких смерница као подршку напорима за испуњење економских критеријума из Копенхагена.

Поднети Програми економске реформе 2017. годину за Западни Балкан и Турску дају средњорочни макроекономски и фискални оквир, и указују на структуралне реформе које се односе на области као што су тржиште рада и образовање, енергија, иновација и пословно окружење да се подстакне конкурентност и дугорочни развој, наводи се у саопштењу. Програми обухватају период 2017-2019 године.

Како се наводи у саопштењу ЕУ, учесници су изразили жаљење што је Програм економских реформи Србије поднет са знатним закашњењем.

У том контексту учесници су се договорили да су елементи смерница политике из 2016. године које још нису у потпуности испуњене, остају на снази и треба да се њима баве творци политика на Западном Балкану и турској.

На састанку је указано и на потребу јачања фискалних оквира приликом доприноса економском усклађивању.

(Бета, 25.05.2018)