Бити странац
Данас 27.05.2018 | Пише: Ласло Вегел
Мало сам путовао по свету, деценијама сам се вртео углавном између Новог Сада и Будимпеште – први пут сам се укрцао у експресни воз за Будимпешту почетком шездесетих година.
Највећи део путника преносио је фармерице, „вегету“ и „Подравкине“ инстант супе у Мађарску, коју у то време нико није помињао као „матичну земљу“, додуше, није словила ни као „иностранство“, тепали су јој једноставно: Мађарија. Они су били „мађарија“, а ми смо били „југоси“, унеколико смо то и остали иако Југославије више нема. Ја сам рекао Ујвидек, а они Нови Сад. Ја сам од матере чуо како се тај град зове, а они су то учили у школи. Јесте ли
