Берзе превазишле страховање од кризе у Италији, акције се опоравиле

У среду су на Њујоршкој берзи деонице банака и компаније енергетике порасле, а мање компаније оствариле огромне добитке, јер су акције опоравиле од губитака дан раније. Инвеститори су преокренули курс, јер се надају да ц́е Италија у сваком случају избец́и нови круг избора.Финансијске компаније су се опоравиле јер су се приноси обвезница повец́али, а акције компанија енергетике порасле су заједно с ценом америчке сирове нафте која је изашла из петодневног пада. Промена је дошла пошто је Карло Котарели, номинован за следец́ег премијера Италије, рекао да постоје "нове могуц́ности" за формирање владе.

Акције су пале претходног дана, јер су инвеститори очекивали да ц́е застој бити решен поновним изборима који би могли да се претворе у референдум о томе да ли ц́е Италија наставити да користи евро.

Индекс "С и П 500" скочио је 34,15 поена, или 1,3 одсто, на 2.724,01. Индустријски индекс "Дау Џоунс" порастао је за 306,33 поена, или 1,3 одсто, на 24.667,78. Сложени индекс "Насдак"је добио 65,86 поена, или 0,9 посто, на 7.462,45.

Мала предузец́а завршила су дан с вец́ом добити него мултинационалне компаније. Тако је индекс "Расел 2000" порастао је за 24,34 поена, или 1,5 посто, а затворио се на рекордном нивоу од 1.647,99.

У последње време мултинационалне компаније су имале тешкоћа јер су инвеститори реаговали на тензије у трговини између САД и света, и премештали улагања у мање компаније, у САД.

Вец́ина посла тиох фирми је на домац́ем тржишту, тако да нове амричке тарифе на увозне сировине и робу не би требало да их погађају колико мултинационалне, објаснили су стручњаци, а чак и ако тарифа на крају не буде, многе од акција тих компанија добро раде.

Италијански индекс ФТСЕ МИБ порастао је у среду за 2,1 одсто, после пада од 2,7 одсто дан раније. Цене италијанских државних обвезница такође су порасле, те се принос смањио после великог скока у уторак.

Евро је са 1,1531 долара порастао на 1,1648 долара, што је најнижи ниво долара за скоро годину дана. Долар је са 108,24 јена порастао на 108,85 јена.

Немачки индекс ДАКС се повец́ао за 0,9 одсто, док је индекс ФТСЕ 100 у Великој Британији порастао за 0,7 одсто. ЦАЦ 40 у Француској је изгубио 0,2 одсто.

Цене обвезница су пале. Принос на десетогодишњи трезорски запис у САД је порастао са 2,79 одсто на 2,84 одсто. Каматне стопе су порасле, а акције банака у уторак су надокнадиле око половине губитака.

Акције компанија енергетике су добиле порасле док је америчка сирова нафта поскупела за 2,2 одсто, на 68,21 долара за барел у Њујорку. Нафта Брент, која се користи за утврђивање међународних цена, поскупела је 2,8 одсто, на 77,50 долара за барел у Лондону.

Акција Ексон Мобила је поскупела за 3,9 одсто, на 81,50 долара, што је највећа добит за један дан од септембра 2016.

Злато је поскупело за 0,2 одсто, на 1,301.50 долара за унцу. Сребро је поскупело за 1,0 одсто, на 16,54 долара за унцу. И бакар је отишао на горе, за 0,2 одсто на 3,07 долара по килограму.

Јапански индекс Никкеи 225 пао је за 1,5 одсто, а Коспи из Јужне Кореје за 2,0 одсто. Индекс Ханг Сенг у Хонг Конгу је пао за 1,4 одсто.

(Бета, 30.05.2018)