Dan bijelih traka: Alenu i Ajdinu
Al Jazeera 31.05.2018
Najteže mi je nekako pričati s Ešom, u njemu nema mrva zlobe, u glasu mu osjetiš dobrotu, ali ja se pred njim samo skamenim.
Na avlijskoj kapiji zastaju Dedina djeca. Prodaju pečurke. Krajem maja u Krajini dospijevaju bijele pečurke i zriju hašlame. Mati uvijek kupi malu vrećicu. Eto, kaže, da proba. Znamo da to više čini da Dedina djeca ne idu kući praznih šaka. Sevap je, kaže. Od toga i žive. Ali, nejse. Ove godine sve buja kao nekad. Ramazan je. Po Čarakovu i Zecovima pala tišina. Oko mene puste kuće, bašče i avlije. Spomenici tuge i samoće. Čuvaju ih "Security
