Венеција, република воде

Кад сам стигао на жељезничку станицу Венеција Санта Лућија прво сам помислио на Бродског, јер сам читао његову књигу Водени жиг током писања своје књиге о води. Хтио сам имати идентичан доживљај раван ономе који је имао Бродски када би стизао на ову станицу деценијама прије мене. Из Воденог жига памтим опис жељезничке станице, водену пару из локомотиве, пару која мирише на карболну киселину, ако ме сјећање не вара. Нисам могао осјетити