Фискални савет: Компликован и необјективан систем плата у државним службама Србије

Систем плата у државном сектору Србије и даље је превише компликован, необјективан и неретко су разлике у платама за иста занимања и радно место 70 одсто, указао је данас Фискални савет.Фискални савет је препоручио да плате у државним службама 2019. године буду увећане од пет од шест одсто.

Истраживање Фискалног савета је показало и да је вишегодишња забрана запошљавања у јавном сектору довела до неселективног смањења броја запослених и погоршала ионако лошу структуру запослености.

Паушална повећања плата у деловима јавног сектора - просвети, здравству, службама безбедности и администрацији, додатно су, саопштио јуе Савет, увећала неуређеност система зарада.

"Зараде се утврђују без објективних критеријума, на основу више десетина различитих основица и стотина коефицијената", навео је Савет у анализи "Зараде у државном сектору: Стање и смернице за реформу".

Плате у државном сектору утврђују се на основу дугачке листе секторских закона и владиних уредби и закључака; формиране су 23 различите основице; више је од 500 основних коефицијената и преко 200 додатака на основну плату.

"Промене ових елемената најчешће се спроводе арбитрарно, увећање плата превазилази могућности привреде да их финансира, и неоправдано се фаворизују поједини сектори због чега су нарушени односи између зарада у разним деловима државног сектора и унутар њих", упозорио је Фискални савет и препоручио свеобухватну реформа система зарада и запослености државној служби.

Оцењено је да уређен систем зарада и адекватан број запослених стручнихрадника представљају темељ фискалне одрживости и модерне и ефикасне државе. То је Влада препознала и те реформе ставила високо на листи приоритета на почетку фискалне консолидације 2015-2017. године, али су, упркос почетном ентузијазму и бројним најавама, конкретнији кораци углавном изостали.

"Самостални саветник у државној управи има, на пример, исту нето зараду као универзитетски професори на појединим факултетима, па је управљање тако комплексним и неуређеним системом изузетно тешко, његова контрола готово је немогућа, а даље одлагање реформе у овој области представља и изражен фискални ризик", навео је Савет.

Основна препорука Савета за трајно уређење система зарада и запослености у Србији је да укупно годишње номинално повећање зарада у "општој држави" мора да буде законски ограничено на испод стопе раста номиналног бруто домаћег производа (БДП).

"Захваљујући мерама фискалне консолидације, расходи за запослене у општој држави су у 2017. смањени на начелно одрживих 9,5 одсто БДП-а, што је приближно просек Централне и Источне Европе и сада је примарни задатак да се ови буџетски издаци очувају на том нивоу", наглашено је у анализи Фискалног савета.

Указано је да је просечна зарада запослених у државном сектору Србије већа у односу на приватни сектор за готово 19 одсто, а у поједим случајевима и више од тога, а та разлика се може само делимично објаснити бољом образовном структуром запослених.

Добрим делом, сматра Фискални савет, то је последица повлашћеног третмана запослених у државном сектору, уз све друге погодности, попут веће сигурности радног места.

Сви запослени у "општој држави" требало би, како се наводи у студији, да буду укључени у јединствен системски закон о зарадама, а не да се посебним секторским прописима веће привилегије дају само одређеним групама, као на пример, превисоке просечне зараде у МУП-у и мање зараде запослених у здравству.

По процени Фискалног савета, одговарајући однос између најниже и највеће основне зараде запослених у општој држави требало би да износи 1:12 - по угледу на европске земље, а да за исти рад буду и једнаке плате.

"Прелазак на овај распон би у Србији, на први поглед, значио повећање распона зарада у односу на тренутно законско решење 1:7,5, међутим, требало би имати у виду да у садашњем систему зарада већ постоје бројни и нетранспарентни изузеци из постојећих правила, па су код плата судија распони већи и преко 12 пута", навео је Фискални савет.

Анализа тог независног тела је показала да позитивни економски трендови омогућавају 2019. године повећање зарада у "општој држави" од пет до шест одсто.

"Пошто је зарада у здравству потцењена, а прецењена је у Министарству унутрашњих послова (МУП), економски је оправдано и правично да у оквиру укупног повећања зарада од пет до шест одсто плате у здравству порасту седам одсто, у просвети шест, а у МУП-у за два до три одсто", навео је Савет.

Када се током 2019. направи свеобухватни каталог радних места са објективним коефицијентима зарада за свако државно радно место - што постоји у већем броју земаља Средње и Источне Европе, омогућиће се, проценио је Фискални савет, правично, нелинеарно повећање зарада од 2020. године на нивоу појединачних радних места.

(Бета, 01.06.2018)