Не желимо овдје раднике из Србије

Сваког петка у Новом Саду нас четворица дерана одаберемо једну пивницу, кафић или ресторан и уз криглу креће сериозни диван. Углавном причамо на русинском и словачком јер су то веома сродни језици, чак много ближи него што су српски и македонски. Војводина је таква и то ништа није необично, осим што се ми већ пред фајронт поприлично деремо, што због музике, што због пива и на себе прилично скрећемо пажњу. За време једног од Егзита упутисмо се