Богиње
КСКСЗ магазин 04.06.2018 | Марина Величковић
Град величине шљунка
љубим је. љубим је полако. љубим је испреплетених прстију. љубим је тако да ми палац прелази преко вањске стране њене шаке, тако да нам се носови додирују, тако да нам се трепавице играју, тако да се топимо, једна у другу, тако да постајемо једна. љубим је тако да све остало блиједи, тако да нестаје, полако, бијела бука, позадина, блур. онда креће. галама. ерупција. прво мислимо да је због нашег пољупца. мислимо да је еуфорија и љубимо
