Великим лоповима орден, малима вешала
Вести онлине 15.06.2018 | Вестионлине

Да је Стеван Сремац важио за једног од најобразованијих људи свог времена било је добро познато, а какав је био професор, описао је његов ђак Милош Тривунац, потоњи предавач на Београдском универзитету. Последњих деценија 19. века радило је на југу Србије тек четири-пет професора са бедним платицама, од стотинак динара за месец. Пуковници су, поређења ради, примали 600 динара, а чланови Државног савета 1.000 динара, док је пристојан ручак у Београду тада коштао 2,5 динара.
Са новцем су добро стајали углавном спретни трговци, углавном пореклом Цинцари, угледни пензионери политичари, зеленаши и - нико други. Или, како је Сремац гласно примећивао: "Великим лоповима дају орден, а мале вешају." Слично је, нешто касније, уочио и етнопсихолог Владимир Дворниковић у "Карактерологији Југословена", који каже: "Наши први умни људи имају толико да им траје од првог до седмог у месецу." Иако један од највећих српских писаца,










