Jelica Minić na skupu o Berlinskom procesu: Korisna uloga ove inicijative u procesu proširenja
Berlinski proces je odigrao korisnu ulogu u periodu kada smo imali veliki zastoj u procesu proširenja i čuvao je dinamiku odnosa zemalja regiona sa važnim zemljama članicama Evropske unije (EU), ocenila je danas predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji.
"Berlinski proces je bio svojevrsna laboratorija procesa pristupanja gde su testirane u mnogim oblastima mogućnosti regiona da se poveže, da se dogovori, da napreduje, da nalazi aranžmane sa EU koja je stajala uvek u senci, mada je bilo nekoliko zemalja članica koje su se angažovale", rekla je Minić medijima u Beogradu, gde se održava međunarodna konferencija pod nazivom "Berlinski proces – šta dalje?".Minić je izrazila uverenje da će Berlinski proces i ubuduće obezbeđivati dinamiku o odnosima regiona i EU dok sve zemlje regiona solidno ne stanu na kolosek pristupanja Uniji.
Ona je rekla da je cilj današnjeg skupa, u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji i Fridrih Ebert fondacije, evaluacija onoga čemu služi Berlinski proces, da li nam je i dalje potreban i šta su dalji koraci.
Otvarajući konferenciju, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić je ocenila da je Berlinski proces "izuzetna inicijativa", ali da treba sagledati i šta se postiglo za četiri godine.
"Mnogo je priče i tekstova o tome kako je Berlinski proces izvanredna inicijativa, ali nema ih mnogo o postignućima procesa", rekla je Grubješić.
Berlinski proces je pokrenut u 2014, kao odgovor na najavljenu pauzu u otvaranju EU prema novim zemljama članicama. Osmišljen je da nastavi sa radom na nekim zadacima proširenja, ali na specifičan način i u ograničenom broju oblasti. U 2018, nova Strategija proširenja EU uključila je veliki deo agende Berlinskog procesa i mehanizme koji su u okviru njega razvijeni.
O tome da li je Berlinski proces i dalje potreban kao izvor korisnih podsticaja za proces proširenja i da li je i dalje okosnica regionalne saradnje danas su govorili, između ostalih, Nand Šani, rukovodilac tima Platforme za zapošljavanje i socijalna pitanja Regionalog saveta za saradnju iz Sarajeva, koordinatorka REKOM-a iz Beograda Nataša Kandić i Mateo Bonomi iz Institut za istraživanja civilizacijskog dijaloga iz Berlina.
(Beta, 27.06.2018)
