Време не лечи ране ако си био у паклу
Дојче веле 29.06.2018
„Да немам децу, одавно бих се убила“, каже Кохер. Она је ирачка Језидка и две године је провела у заробљеништву тзв. „Исламске државе“. Њено троје деце још се воде као нестала.
Кохер носи само црну одећу. Још од ослобађања из руку терориста самозване „Исламске државе“. Сада живи са супругом Махмудом и петоро њихове најмлађе деце, на висоравни планине Синџар у северном Ираку. Они су избеглице које су уточиште нашле у сопственој земљи. О ономе што се догодило у кругу породице се не прича. „За мене је сувише касно“, каже четрдесетогодишња Кохер. И не наставља реченицу. Мисли јој се непрестано врте око троје старије
