Arhiva » Vesti » Vice 06.07.2018

Pobednik dana: Evropa

Vice petak, 6. jul 2018.  |  Miloš Jovanović

Svi mi volimo da gledamo svetsko prvenstvo zbog toga što učestvuju i Južnoamerikanci. Evropsko prvenstvo je super, ali nema tu dozu egzotičnosti koji donose Brazilci, Argentinci, Urugvajci i drugi. Međutim, današnji dan samo je dodatno produbio krizu južnoameričkog reprezentativnog fudbala na globalnom nivou. Oba preostala predstavnika ovog kontinenta - Urugvaj i Brazil - ispali su u četvrtfinalu, što znači da do daljnjega Brazil iz 2002. ostaje poslednji južnoamerički svetski šampion.

Prvi su karte za povratak iščekirali "Urusi" selektora Oskara Tabareza. Urugvajska reprezentacija je prilično omiljena u nas, ne malo i zbog raznih FB virala u kojem selektor kuka kako "džaba titula svetskog prvaka ako deca ne znaju gde je Moskva na karti", što su domaći kultur-snobisti okarakterisali kao nešto najlepše još otkako je BitefArt Cafe u svojoj najavi za koncert Ejndži Stoun potkačio Jalu i Bubu. Nažalost po njih, Urugvajce su danas sa terena odneli mnogo manje urbani Francuzi, čiji glavni igrači uglavnom odmore provode po tuc-tuc klubovima na Ibici gde slušaju zapadnoevropske varijante Balkaton produkcije. Nepravda, ali i to je život.

Urugvaj je na teren izašao oslabljen za neigranje verovatno i ponajboljeg igrača Edinsona Kavanija - njega je u prvih jedanaest zamenio Kristijan Stuani, što je komentator BBC-ja okarakterisao kao "da ste zamenili Ferarija Ladom". Stuani jedva da je i video lopte na današnjem meču, ali daleko da je on bio glavni problem - nisu Urugvajci imali nikakvog odgovora za taktički vaspitane Francuze, koji su ih pritom nadtrčali i zatvorili gotovo svaku priliku za gol.

Rafa Varan i Antoan Grizman postavili su konačnih 2-0 bez previše znoja, a ako se nešto bude prepričavalo sa ove utakmice, to će biti svakako gaf golmana Ferdinanda Muslere koji je Grizijev šut odbranio a la Karijus i tako ga otpratio u sopstvenu mrežu.

Teško je sada doneti kompletnu ocenu Urugvajskog učinka, ali je sigurno da su počevši od danas u problemu. Ova generacija fudbalera im je gotova - danas takođe nevidljivi Luis Suarez ima 31 godinu, baš kao i Kavani, Dijego Godin i Muslera imaju po trideset i dve, dok se ostali nešto i nisu istakli da ih možemo opisati kao spasioce. U poslovično gužvastim CONMEBOL kvalifikacijama Urugvaj se generalno juri za četvrto-peto mesto, pa hvata voz kroz razne baraže. Ukoliko ne iždžigljaju neki novi klinci za dve godine, biće to dug put do srednjeg istoka za "Uruse".

Francuzi, sa druge strane, izgledaju sve bolje i bolje. Ocenili su neki da će "trikolori" imati problema sa Urugvajem, koji poput Argentine nije organizovan kao predškolska selekcija opštine Grocka, ali previše problema tu nije bilo. Okej, Kavanijevo neigranje im je olakšalo posao, ali sumnjam da bi njegovo prisustvo drastično promenilo odnos snaga na terenu. Prosto, Francuska je bila mlađa, atletski spremnija i taktički potkovanija - ovo je njihov najbolji rezultat još od 2006, kada su na jednu Zidanovu glavudžu i par sjebanih penala bili od druge titula svetskog prvaka.

Didijea Dešama, koji ima misiju da postane tek treći čovek u istoriji fudbala koji je osvojio Mundijal i kao igrač i kao trener, će na putu do finala pokušati da opstruiraju komšije Belgijanci. Nakon one farse sa Japanom, "Crveni Đavoli" su pokazali kvalitet i konačno valorizovali sav taj potencijal koji ide uz etiketu "zlatne generacije". Njihova pobeda od 2-1 nad Brazilom, po mnogima prvim favoritom na ovom turniru, odjeknula je poput milion pocepanih tiketa besnih kladioničara.

Belgijanci Roberta Martineza su potpuna taktička anomalija. Dok je njegov prethodnik Mark Vilmots, odličan fudbaler i jeziv trener, insistirao na ukalupljivanju vanvremenskih talenata poput Kevina De Brainea, Edena Azara i Romelua Lukakua u nekakve rigidne zamisli i formacije, Španac je rešio da vođenju ove selekcije pristupi kao igranju FIFA. U Belgiji, prosto, svi idu u napad sem golmana, i to je sada već i postao trejdmark ove generacije. Ludo? Svakako, ali rezultati se vide.

Brazil je imao posed lopte i na oko bolje prilike, ali šta im vredi kad Belgija bukvalno u pet koraka stiže od gola do gola. Romelu Lukaku u punom trku je jeziv prizor - čovek je jak k'o kamenolom i brz k'o munja, pa mu nije bilo preteško da sa pola gasa pretrči one brazilske nesretnike koji po konstituciji više podsećaju na prosečnu azijsku selekciju. Ili je možda samo Lukaku toliko dominantan...

Ali OK, da sklonimo fizikalije sad iz priče - Eden Azar odigrao je simultanku. Da ste ovo pustili nekome na crno-belom televizoru, čovek bi pomislio da je godina 1962, i da je ovo neki Brazilac koji voza neke siromahe za sve pare. Azara sa lopte nije mogao da skloni ni bager večeras, a kamoli nekoliko brazilskih defanzivaca - ševao ih je kao u školskom dvorištu, i uvek nalazio prava rešenja pasom kad bi ga stisli. Azar je delovalo pomalo indisponirano u prvom delu turnira, međutim sada je očigledno našao pravu formu.

I za kraj, moramo ovde opevati i golmana Tiba Kurtou, koji je sa nekoliko akrobatskih odbrana spasao svoj gol i osigurao plasman u polufinale. Kada je Belgija poslednji put bila među poslednje četiri reprezentacije na svetskom prvenstvu, njihov glavni igrač bio je ekscentrični golman Žan-Mari Pfaf, legenda minhenskog Bajerna kojeg je meksička štampa tog leta osamdesšeste odmilja prozvala "El Simpatiko". Kurtoa nije ni približno lud kao Žan-Mari, koji je kasnije imao i svoj veoma uspešan rijaliti na belgijskoj televiziji, niti će ga iko uskoro nazvati simpatičnim jer čovek je realno malo seronja. Ali koga briga! Belgija je u polufinalu! I golman je ponovo heroj.

Brazil, sa druge strane, po treći put u dvanaest leta ispada u četvrtfinalu, što je za ovu naciju udarac reda veličine kad neko od večitih završi treći na tabeli JSL - da dodamo još da ono jednom kad su uspeli da preskoče tu fazu takmičenja, da ih je Nemačka odrala od batina na način koji će se pamtiti dugo, dugo. Jutjub klipovi Ronalda, Rivalda i Ronaldinja su sada već ozbiljno izbledeli, baš kao i koncept "žogo bonita" u koji se Brazilci kunu.

Nema toga više drugari, sad mora malo i da se zatvara, da se uklizava, grize i tuče, ne samo da se uzdate u mađiju. Ekipa iz 2002. (ona iz 1994 da ne pričamo tek) uvek je imala igrače spremne da idu u meso do koske ako treba. Toga nije bilo ove godine, i drugovi Brazilci, dok god se ne povežete sa time, ostaje vam Kopa Amerika kao uteha...mada ni tu ne briljiraju.

Za kraj dana, da dodamo i samo da je srpski sudija Milorad Mažić gotovo besprekorno vodio meč Brazilaca i Belgijanaca - kažem gotovo jer je onaj start Vensana Kompanija nad Gabrijelom Žesusom po meni bio čist penal. Ako ignorišemo to (a opet ne bi trebali), Mažić zaslužuje sve aplauze jer nije podlegao pritisku kakav meč četvrtfinala nosi.

Sutra na programu - Engleska i Švedska u popodnevnom terminu, a onda Rusija i Hrvatska u večernjem. Ako i ništa, Srbija može da odahne. Potencijalno polufinale Švajcarska-Hrvatska bilo bi hazardno po nacionalno zdravlje...


Objavljeno na sajtu vice.com »


Uvek ažurne informacije, zapratite naš Twitter nalog