Лондонски самит: Лош тренутак за Западни Балкан

Да су они који су планирали да се пети по реду самит Европске уније и земаља Западног Балкана одржи ове недеље у Лондону имали увид у будућност, вероватно би изабрали друго време и место.

Али тада, 2014, када је на иницијативу немачке канцеларке Ангеле Меркел покренут Берлински процес са циљем да се убрзају европске интеграције региона, будућност је изгледала много светлије.

Било је то пре руске анексије Крима, пре избегличке кризе, пре него што је Медитеран постао гробница за хиљаде избеглица.

Меркел је деловала као неприкосновени лидер не само Немачке, него целе Европе - данас с муком одржава напуклу коалицију на власти.

Британија је још била чврсто усидрена у ЕУ - мало ко је веровао да је Брегзит вероватан - а у САД, Барак Обама је био на половини другог мандата. Доналд Трамп није био ни на видику.

Популизам је био под контолом, или је бар тако изгледало. Терористички напади у Паризу и Бриселу још се нису десили.

Европа је данас много несигурније, депресивније и нестабилније место него пре пет година.

Плитак дах

Већ после првог самита у Берлину, којим је Берлински процес отворен, иницијатива немачке канцеларке почела је да губи дах.

На потоња три самита - у Бечу, Паризу и Трсту - није постигнут готово никакав опипљив напредак.

Истина, процес проширења се наставио - Црна Гора и Србија су отвориле нека поглавља, Албанија је добила статус кандидата - али више из инерције него из ентузијазма.

Након што је раније ове године Европска комисија објавила амбициозну Стратегију о проширењу са изгледима да неке земље постану пуноправне чланице већ 2025, изгледало је да је процес обновио замах.

Та је нада брзо спласла када су на последњем јунском самиту чланице ЕУ, предвођене Француском и Холандијом, условно одложиле почетак преговора о проширењу са Македонијом и Албанијом на годину дана.

Показало се да ни историјски споразум Грчке и Македоније око имена, ни храбре реформе правосуђа у Албанији, нису однеле превагу над страхом лидера ЕУ да ће сваки наговештај проширења бити посластица за популисте.

Тешко је бити домаћин

Чак и без „умора од проширења&qуот;, дводневни самит шефова држава и влада шест држава Западног Балкана - Албаније, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Македоније, Косова и Србије, са 17 лидера земаља чланица ЕУ - није могао да почне у неповољнијем тренутку.

Британија се нашла у неудобној ситуацији да пропагира улазак „западнобалканске шесторке&qуот; у Унију коју је сама одлучила да напусти у име одбране суверенитета и националне части.

На то је већ на самом почетку самита подсетио српски шеф дипломатије Ивица Дачић, који је са себи својственом непосредношћу упитао: „О чему ми говоримо, када у земљи која излази из ЕУ причамо о интеграцији Западног Балкана у ЕУ?&qуот;.

Британски дипломати на ово обично одговарају да Британија хоће да демонстрира да упркос Брегзиту има утицаја у Европи и региону.

То је добро срочено, али питање остаје да лебди у ваздуху.

Да ствар буде гора британски министар за Брегзит Дејвид Дејвис дао је оставку ноћ уочи самита и тиме угрозио ионако лабилну владу Терезе Меј. А затим је уследила оставка Бориса Џонсона, &qуот;заштитног лица&qуот; кампање за излазак из Европске уније.

Терезу Меј, сем тога, након западнобалканског самита очекују два непријатна сусрета са председником Трампом, један у Бриселу, на самиту НАТО, а други одмах потом, у својству домаћице Трампове државне посете Британији.

Чекајући Трампа

Амерички председник је прошле недеље у писму које је упутио Меј довео у питање „специјалне односе&qуот; САД и Британије, а пре тога је објавио царински рат ЕУ увођењем тарифа на алуминијум и челик.

Сем тога је описао ЕУ као организацију која је „основана да би искоришћавала Америку&qуот;, те најавио могућност унилатералног признавања анексије Крима и повлачење значајног броја америчких трупа са европског тла.

Први пут откад је пре 69 година основан, НАТО је у ситуацији да се пита може ли да опстане без водеће чланице, док ЕУ процењује како ће прживети царински рат са САД.

Дођите касније

Под таквим околностима, тешко је очекивати да ће британски домаћини, као ни чланице ЕУ које присуствују самиту, имати воље и енергије да се озбиљно посвете теми због које је самит сазван.

Уместо тога, може се очекивати размена лепих речи и осмеха и ритуално заклињање у европску перспективу региона.

У ствари, кад се све узме у обзир, успехом се може сматрати и само то да је самит одржан по плану.

Видимо се следеће године у Варшави.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.09.2018)