Светски конгрес Међународне федерације за позоришна истраживања отворен у Београду

Председница Владе Србије Ана Брнабић отворила је данас у Београду Светски конгрес Међународне федерације за позоришна истраживања (ИФТР) који је посвећен теми миграција, а који ће до 13. јула у Народном позоришту обухватити 980 предавања и презентација, уз пратећи програм представа и перформанса домаћих и страних уметника из 54 земље.

Уз поруку да су управо наука, уметност и култура кључни покретачи друштвеног и економског развоја,&нбсп; Брнабићева је у име Владе Србије, као покровитељка скупа, пожелела добродошлицу за више од 1.000 професионалаца, теоретичара и практичара позоришних и извођачких уметности из целог света и подсетила да Србија има дугогодишњу позоришну традицију којом се сви поносе.

"Стога нам организовање овог престижног конгреса пружа прилику да прикажемо наше уметнике и њихове креативне радове глобалној публици и да се укључимо у стимулативне разговоре са представницима разних култура и са различитим гледиштима", рекла је премијерка Брнабић у Народном позоришту.

Први међународни конгрес организован је 1957. године и ово је први пут после 26 година да се скуп враћа у Централну и Источну Европу, а наредни ће,како су навели организатори, већ бити одржан у Кини.

Председница владе навела је да се нада да ће конгрес учесницима "омогућити да виде Београд и Србију онако како је ми увек видимо - као живу, мултикултурну земљу на раскрсници Истока и Запада, као ризницу културног богатства и баштине".

"Верујем да ова врста културне размене, ова културна дипломатија, не само што нам омогућава да учимо једни од других и да се развијамо као појединци, већ и да ценимо наше разлике и идентитете и развијемо међусобно поштовање и боље начине сарадње. Надам се, када будете одлазили из наше земље, да ће вас истински инспирисати наша култура, уметност и наш народ", рекла је она.

Брнабићева је поновила да је уверена да су наука, уметност и култура кључни покретачи друштвеног и економског развоја, те да је влада предано радила да створи окружење у којем се култура, креативност и критично мишљење негују и цене.

Председница Владе Србије је искористила прилику да учеснике скупа подсети и на најважнија, међунарондна културна дешавања у земљи.

Брнабић је подсетила је да је Влада Србије у протеклих годину дана завршила реновирање два највећа музеја у Србији - Музеја савремене уметности и Народног музеја у Београду и позвала учеснике тог међународног конгреса да посете оба музеја у којима ће уживати у најбољој српској, чак и европској уметности и културној баштини од неолитског и римског доба, кроз средњи век, до уметности 19. и 20. века.

Додала је да ће у прелепом и модерном здању југословенске и српске уметности на ушћу Саве у Дунав од септембра 2019. године бити одржана највећа ретроспективна изложба светски познате концептуалне уметнице Марине Абрамовић.

"Нарочито бих желела да вам скренем пажњу на БИТЕФ - један од водећих европских фестивала класичног и експерименталног позоришта, који се већ више од 50 година одржава у септембру сваке године. БИТЕФ је сјајан пример како су позориште и перформанс цветали у Србији током последњих пола века. Свима онима који су заинтересовани срдачно бих препоручила да се врате у Београд на 52. издање БИТЕФ-а", рекла је премијерка.

Додала је да би учесници Међународне федерације за позоришна истраживања могли да остану у Србији на најбољем европском музичком фестивалу ЕКСИТ, који се одржава од 12. јула у Новом Саду, на тврђави на Дунаву.

Председавајућа Организационог одбора Светског конгреса професорка Ивана Вујић изразила је задовољство јер је велики сан организатора постао реалност.

После добродошлице свим учесницима, она је подсетила да позориште истражује анатомију људског бића, зацељује га и мења.

Вујићева је изразила задовољство што је премијерка подржала скуп јер је данас време у коме нико не жели да стане иза било кога и подржи га.

"Човек има мало пријатеља, али осећам да имам једног вредног пријатеља и то је Ана Бранбић", рекла је Ивана Вујић и додала да се премијерка није бојала да стане иза организатора и да изађе на сцену и поздрави скуп.

Декан Факултета драмских уметности (ФДУ) Милош Павловић подсетио је на значај и неопходност везе између образовања, уметничког стваралаштва и културе.

Додао је да ФДУ улаже напоре не само када је реч о образовању, већ и на креирању и охрабривању отворене дебате различитих актера о савременим условима за креативност и трајање културе и уметности. Подсетио је и на утицај миграција на савремено српско друштво, и на то да је Београд био последња станица на мигрантској рути ка ЕУ.

Тај однос не треба да буде фрустрирајући већ треба да служи размени искустава, рекао је декан и подсетио на значај саме теме скупа "Позориште и миграције", која је посебно у доба глобализма и новог таласа миграције подстакнутог ратом и другим патњама од великог значаја.

Председница ИФТР-а Џин Грејем-Џоунс након "добродошли" у шали је рекла да је време да се неко на скупу учесницима коначно обрати и на српском.

Додала да је почаствована што је поделила сцену са премијерком Аном Брнабић јер је веома импресивно имати такву подршку за организацију конгреса.

Грејем-Џоунс је рекла да конгрес организују сваке четврте године и да се после око четврт века&нбсп; враћају у Централну и Источну Европу, а следеће године ће први пут организовати конференцију у Кини.

Према њеним речима, први светски конгрес одржан је 1957. и у њему су учествовали делегати из 17 земаља. Организације се развијала и расла да би прошле године достигла 1.000 чланова из 44 земље.

У оквиру 980 предавања учесници ће се бавити темом "Позориште и миграције - позориште, нација, идентитет између миграција и некретања" и разматрати како су позориште, извођачке уметности и перформанс одговорили на питања егзила, расељавања и другости кроз историју и данас, како се процес миграције обликовао и преобликовао у политичким, друштвеним, културним и уметничким делима.

У складу са темом скупа балетски уметник Дејан Коларов је на отварању тог петодневног скупа извео перформанс Иване Вујић из композицију "Лесковачки звиждук".

Најпознатији светски теоретичари и практичари учествовују у раду скупа, између осталих, Марвин Карлсон и Џин Грејем Џонс (САД), Бишнуприја Дат, (Индија), Џанел Рајнелт (Велика Британија) Мивон Ли (Јужна Кореја), Хана Корсберг (Финска), Пол Ре (Аустралија), Милена Грас (Чиле), Хајато Косуге (Јапан), Халид Амин (Мароко), Елејн Естон (Шведска), Вики Ан Кремона (Малта), Кристофер Балме (Немачка), Стивен Вилмер (Ирска), Борис Дауса Пастор (Шпанија).

(Бета, 09.07.2018)