Моја Куца Амиго (3)
Данас 09.07.2018 | Пише: Славиша Лекић
Тако је почео један потпуно нови живот, његов и мој, две збуњене персоне које се не познају: сумњам да је он знао шта може да очекује од мене, ја сам још мање знао шта ћу с њим.
Заправо, лажем: знао сам да сам га хтео! У стану, наравно. На застакљеној тераси, ок! Добро, може и поред кревета у спаваћој соби. Све док једне ноћи ‘ладно није ускочио у мој кревет и сместио се тачно између два јастука: гузом окренут ка наслону кревета, главом ка мојим ногама, захркао је сном пса праведника и љубимца доброчинитеља који ми је уступио место за спавање. Потребне су ми биле ноћи и ноћи да се навикнем на његове честе ноћне
